Veliki troškovi u privredi – put u sivu zonu
Najveći problem legalnih trgovaca je nelojalna konkurencija. Proizvode isto što i oni, prodaju, reklamiraju se, ali im porezi, takse, licence i naknade ne predstavljaju osnovu za formiranje cena. Procene učešća „crnog“ i „sivog“ tržišta u ukupnom srpskom proizvodu su neprecizne i kreću se od 15, pa do 40 odsto. Koliko god da je nelegalnih trgovaca, neprijavljenih proizvođača, država obećava da će im pripremiti ponudu za prelazak u oporezive vode, koju će teško odbiti.
Radne grupe pripemaju „paket“, a šta će u njemu biti, znaćemo u septembru, pišu Novosti. Do tada, ekonomisti poručuju da je najefikasniji način suzbijanja sive ekonomije – unapređenje poreskog sistema. To bi značilo jednostavna zakonska rešenja, jedinstvene i niske poreske stope i što manji broj poreskih izuzeća.
– Privreda je pritisnuta velikim troškovima i zato ulazi u zone neplaćanja poreza, kako onog na zarade, tako i poreza na dodatu vrednost – smatra ekonomista Dragovan Milićević. – Moguće je uvesti je u oporezive tokove, ali treba obratiti pažnju na dve stvari. Koji nivo „sive“ ekonomije omogućava preživljavanje socijalno ugroženih kategorija stanovništva i koji nivo je nastao zbog neefikasne poreske administracije. U ovom trenutku glavni zadatak je stroža kontrola tokova novca kao i poreska kontrola preduzeća koja se bave masovnim uvozom robe široke potrošnje. Takođe, sprečavanje utaje PDV, a od koristi bi bila njegova uplata po naplati posla. Trebalo bi reformisati i državnu administraciju.
– Privrednici sa kojima smo razgovarali u okviru našeg projekta „Vizija 2016“ su se skoro jednoglasno složili da su siva ekonomija i rad na crno značajno opterećenje za privredu koja posluje u legalnim tokovima – kaže Aleksander Grunauer, vođa projekata u nemačkoj organizaciji GIZ. – Mere koje bi država mogla da preduzme su pojednostavljivanje procedura i rasterećenje finansijskog opterećenja zarade. Privrednici su u našem projektu istakli i da je značajna uloga inspekcija, koje se sada proglašavaju nenadležnim za sivu ekonomiju, i kontrolišu samo legalnu privredu. Problem je to što je i sama vlada ponekad podsticala nelojalnu konkurenciju, tako što je određena preduzeća oslobađala obaveze da uplaćuju doprinose na zarade zaposlenih, čime su stvarani nejednaki uslovi poslovanja.
