Ministarstvo ne zna da je „Pfizer“ plaćao lekare
Ministarstvo zdravlja saopštilo je danas da nema saznanja o tome da je farmaceutska kompanija „Pfizer“ plaćala lekare u Srbiji kako bi povećala prodaju svojih lekova i da im se nijedan organ u vezi s tim nije obraćao.
U saopštenju se podseća da su Pravilnikom o oglašavanju leka i medicinskog sredstva iz oktobra 2010. godine utvrđeni uslovi pod kojima se obavlja oglašavanje leka, odnosno medicinskog sredstva.
Navedenim Pravilnikom utvrđeno je da stručna javnost, odnosno zdravstveni radnici koji propisuju lekove, ne smeju tražiti niti primati bilo kakvo materijalno ili nematerijalno davanje kao podsticaj za propisivanje, izdavanje, nabavku, odnosno potrošnju lekova.
Pravilnikom o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2011. i 2012. godinu regulisano je da davalac zdravstvenih usluga nema pravo da u okviru radnog vremena predviđenog za pružanje ugovorenih zdravstvenih usluga, organizuje promocije lekova, preparata i terapijskog režima iz proizvodnog programa farmaceutskih kompanija, kao i da organizuje druge vidove promocija poslova i usluga koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, podseća se u saopštenju.
Portparol Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) Aleksandar Tucović kazao je da kompanija „Pfizer“ u Srbiji ima registrovanih oko 106 lekova i da predstavništvo te kompanije nikada nije sponzorisalo bilo kakve aktivnosti ALIMS-a, niti njene stručnjake.
Ranije danas, američko Ministarstvo pravde tužilo je farmaceutsku kompaniju „Pfizer“ i njenu kćerku firmu „Wyeth“, zbog sumnje da su platile milione dolara mita da bi dobile poslove i povećale prodaju svojih lekova u Srbiji i drugim zemljama istočne Evrope, javljaju mediji u SAD.
Kako navodi Bloomberg, novac je plaćan doktorima i drugim zdravstvenim zvaničnicima u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Češkoj, Italiji, Rusiji, Kazahstanu i Kini. Ove dve kompanije su se složile da plate ukupno 60,2 miliona dolara kazne da bi se povukle optužbe.
Prema navodima Ministarstva pravde SAD i federalne Komisije za hartije, farmaceutski gigant „Pfizer“ plaćao je i davao poklone državnim doktorima i zdravstvenim radnicima u Istočnoj Evropi, Bliskom istoku i Kini, da bi uticali na regulatorna odobrenja, odluke o nabavkama, recepte, kao i da bi se izbeglo carinjenje. Dodaje se, da su isplate vršene bez znanja ili odobrenja zvaničnika „Pfizer“-a, ali da su nesređene poslovne knjige i podaci firmi koje su radile za Fajzer sređivani u finansijskim izveštajima samog „Pfizer“-a.
Tužioci su pristali da odlože krivični postupak na dve godine, ako „Pfizer“ bude nastavio da sarađuje i ako bude preduzeo korake da se to ispravi, navodi Blumberg, i dodaje da ceo dogovor mora da potvrdi američki federalni sud.
Kao neke od primera korupcije, njujorška medijska korporacija, navodi Bugarsku, gde su lokalni predstavnici potrošili 28.000 dolara za putovanja državnih doktora u Grčku, kao nagradu za lekare koji su imali najviše prepisanih „Pfizer“-ovih proizvoda. Takođe, plaćeno je i 17.000 dolara za konferencije o medicini na kojima su opet učestvovali doktori koji su prepisivali „Pfizer“-ove lekove, dodaje se u sporazumu koji je ova kompanija potpisala sa Ministarstvom pravde SAD.
Kada je u pitanju Hrvatska, jednom državnom doktoru je plaćano u gotovom novcu, uz plaćene putne troškove, što je bila nagrada za pomoć i uticaj pri odlučivanju koji lek može da se prodaje u zemlji.
„Pfizer“ je priznao i da su u Rusiji doktori dobijali pet odsto od vrednosti nekog prepisanog leka koji je proizvod kompanije. Kao kompanije koje su predstavljale „Pfizer“ navode se „Bristol-Myers“ iz Njujorka i „Glaxo“ i „Astra Zeneca“ iz Londona. Sve tri kompanije su saopštile da sarađuju sa vlastima u SAD u istrazi.
