Lažno piće u originalnoj ambalaži
Otkako je počela kriza i prodaja alkoholnih pića je opala. To ne znači da se smanjila i učestalost falsifikata žestine. Lažni „Rubinov“ vinjak je samo jedan od brzo otkrivenih na tržištu, a niko nema tačne podatke koliko se takvih vrsta pića nađe u prodavnicama. Još 1998. godine je zloglasna „zozovača“ potrovala četrdesetak ljudi, ali država i dalje ne uspeva da obuzda nelegalnu proizvodnju. Ni zvanični proizvođači nisu sistemom kontrole kvaliteta primorani da nude isključivo visokokvalitetnu robu, sumnjaju u organizacijama za zaštitu potrošača.
– Za sada lažni vinjak pravi neko ko se igrom slučaja razume u proces, jer koristi rafinisani etanol poljoprivrednog porekla u koji dodaje boje. Problem će nastati kada proizvodnjom falsifikata počnu da se bave oni kojima su metil-alkohol i etil-alkohol isto. Onda ćemo ponovo dobiti „zozovaču“- kaže Miroslav Jovanović, savetnik generalnog direktora kruševačke fabrike „Rubin“.
Samo u proteklom mesecu „Rubinove“ patrole su lažni vinjak našle u okolini Beograda, u Stepojevcu, Barajevu i Vrčinu, zatim u Loznici, Petrovaradinu i Stajićevu. Falsifikate su otkrivali ne samo na pijacama i buvljacima, već i u privatnim prodavnicama. U radnje najčešće stižu preko dobavljača koji isporučuju lažne flaše zajedno sa originalnim „Rubinovim“ pićem, pa ni trgovac, ni potrošač ne mogu da ocene koji je od njih pravi, objašnjava Jovanović. Prepoznavanje na prvi pogled je onemogućeno i time što su se prevaranti dosetili da iskoriste prazne, već upotrebljene boce „vinjaka“, u koje toče lažni proizvod.
– Da su posredi falsifikati, naši ljudi su lako utvrdili na osnovu oznaka na etiketama, kao i po akciznoj markici koje ne pripadaju seriji onih što ih koristimo. Svako ko proba ovo piće jasno može da oseti razliku, ali treba napomenuti da se lažni pravi od etil-alkohola, što znači da nije otrovan. Jedini savet potrošačima jeste da se snabdevaju u proverenim prodavnicama – poručuje Jovanović.
