Nigerijska fabrika filmova proizvodi više od Holivuda i Bolivuda
Nigerijska fabrika snova godišnje proizvodi više filmova od Holivuda ili Bolivuda. Uglavnom se radi o jeftinim i niskokvalitetnim ostvarenjima. Međutim, upućeni tvrde da nigerijski film ima veliku budućnost. Gledano po broju proizvedenih filmova, nigerijska filmska industrija nadmašila je Holivud i Bolivud. Filmovi iz najmnogoljudnije afričke zemlje ne prikazuju se samo u Africi, nego i u brojnim evropskim i američkim gradovima s afričkim imigrantskim stanovništvom.
„Naš filmski sektor očekuje velika budućnost“, rekao je Emeka Mba, glavni direktor nigerijskog Nacionalnog odbora filmskih i video-cenzora. Dnevni list „National Mirror“ čak tvrdi da je „Nollywood“ – naziv dat nigerijskoj „fabrici snova“ – na putu „pokoravanja sveta“. Mnoge od niskobudžetnih produkcija su melodrame čije su glavne teme ljubav, moć i izdaja. Televizijski programi kao što je Africa Magic emituju nigerijske filmove bez prekida, slično kao što je u Brazilu slučaj s telenovelama.
Međutim, da bi se napravio iskorak nužan za međunarodni uspeh, nigerijski jeftino i masovno proizvedeni filmovi trebaju velika finansijska sredstva i unapređene produkcijske uslove. Predsednik Gudlak Džonatan 2010. je obećao da će vlada za zabavni sektor osigurati 200 miliona dolara. Ta bi suma mogla „Nollywood“-u dati potreban zamah, ali producenti se žale da naduvana obećanja još uvek čekaju svoje ispunjenje. Nigerijci mogu svoju filmsku industriju upoređivati sa Holivudom i Bolivudom, ali u stvarnosti igraju u različitim ligama. Na primer, „Nollywood“ možda godišnje izbaci između hiljadu i dve hiljade filmova, ali godišnji promet čitave nigerijske filmske industrije kreće se, prema Mbau, svega oko 250 miliona dolara. Reč o proračunu s kojim raspolaže jedan jedini film o Hari Poteru ili Spajdermenu.
Nigerijski filmovi, sa zapletima baziranim na temama kao što su sukob tradicije i postkolonijalnog modernizma, redovno odnose nagrade na afričkim festivalima. Ali „Nollywood“ je imao malo uspeha na međunarodnim događanjiima, što je uglavnom uzrokovano kvalitetom filmova koje često prodaju ulični prodavači ili se distribuiraju kroz video-klubove za gledanje u privatnim kućama ili kafićima. U Nigeriji postoji možda svega dvadesetak pravih bioskopa, a u mnogim afričkim zemljama taj je broj još i manji. Filmovi se uglavnom snimaju jednostavnim digitalnim kamerama i to u razdoblju od par nedelja – ponekad čak i dana. U zemlji ne postoje filmski studiji, a budžet većine filmova iznosi između deset i trideset hiljada dolara – što treba da pokrije sve troškove filmske ekipe, glumaca, kostima, transporta i tehnike.
Uzimajući te okolnosti u obzir, nije čudno što zapadni gledaoci nigerijske filmove smatraju „tankima“, čak i nenamerno smešnima. Nigerijski medijski stručnjak Emeka Okoli kritičan je prema tom amaterizmu.
„Iskorišćavali smo profesiju do te tačke da nas zanima samo činjenica da stalno radimo nove filmove. Jednom kada tako postupite, žrtvujete kvalitet“, kaže profesor. Uprkos tome, nolivudski filmovi privlače afričke gledaoce koji u njima pronalaze vlastitu realnost. Vlasnik bordela koji pokušava devojku sa sela da uvuče u prostituciju nudeći joj posao konobarice, veštičija kletva koja truje odnose među porodicama venčanog para, varalica koji potajno uništava trgovca i pomoću čarobnog napitka zavodi njegovu ženu. Čarobnjaštvo i urote, korupcija i skandali, pojave su koje igraju važnu ulogu u zapletima sa jednostavnim postavom i statičnim scenama. Nužnost rezanja troškova znači da, kad je akcija u pitanju, nema previše prostora, čak i ako je nasilje – naročito kućno – često prisutno.
Čak i poznatiji glumci, koji mogu zarađivati i desetak hiljada dolara po filmu, zapadnom gledaocu izgledaju poput amatera. Potoci veštačke krvi i loše izrađene kompjuterske animacije mogu malo doprineti podizanju kvaliteta za međunarodnu publiku. Mnogi od filmova prikazuju žene kao žrtve nasilnih ljubavnika ili okrutnih muževa.
„Nažalost, često je reč o odrazu tužne realnosti“, kaže Mba.
Osim samih financijskih ograničenja, „Nollwood“ muku muči i s piratstvom. Par nedelja nakon izbacivanja nekog filma, pojavljuju se kopije.
„Piraterija nas košta milione… To je noćna mora“, rekla je za „National Mirror“ nolivudska zvezda Ngozi Ezenu.
Član žirija durbanskog Međunarodnog filmskog festivala Peter Rorvik, važne južnoafričke filmske manifestacije, kaže da se u Nigeriji rade obećavajući filmovi.
„Kvantitet će ustupiti mesto kvalitetu. Nigerijska filmska industrija fantastičan je primer za ostatak Afrike i vremenom će napraviti međunarodni proboj“, zaključio je Rorvik.
