Žega „obrala“ bostaništa
Živko Stanojević, čuveni putinački bostandžija, žali se da ove godine nema lubenice teže od osam kilograma, a uvek su kod njega težile od 12 do 15. Na tri jutra, pod zalivnim sistemom „kap po kap“, ubraće tek pedeset tona, a očekivao je bar sto tona i lepu zaradu. Međutim, prinos i pored navodnjavanja prepolovi suša i žega.
– Izjalovilo se, upeklo sunce, bostan brzo sazrio, lubenice ostale sitne, najveća mi je teška tek osam kilograma, uzela im dušu vrućina i suša, a imam i sistem za navodnjavanje koji je radio sve vreme. Međutim, sve je uzalud, upeklo od polovine juna, spržilo i evo, ne valja. Lani sam imao pet jutara bostana i prinos po 35 tona po jutru, nisam mogao obrati njivu, a sada tek nekih 17 tona, duplo manje, ali šta da se radi. Cena je 20 dinara ovde na tezgi kraj puta, a naveliko prodajem kupcu iz Svilajnca, zadruzi, po sedam-osam dinara. Bostana će brzo nestati, jer on sada prisilno zori – kaže Stanojević dok prodaje bostan na tezgi pored puta Putinci-Ruma.
Drži Živko i digitron u rukama i izvodi računicu. Ove godine pazar po jutru mu je 136.000, a lane je bio do 280.000 dinara.
Sve sam uradio kao lane. Kupio uvozno seme „top gan“ i „red star“, primenio svu agrotehniku i, kad sve saberem, biću u gubitku. A kukuruz, repa, soja, suncokret, tu ću tek da nastradam. Pomislim, zar ću doživeti da mi budu prazni ambari, ali i torovi sa tovljenicima, jer neću imati čime da ih hranim. Jedino je pšenica imala nešto bolji rod, ali je i ona zbog žege u vreme zrenja smanjila prinos za petnaestak odsto. Ovakve žege se ne pamte u Sremu, glavu ne smeš da pomoliš iz hladovine, a usevi gore. Uzalud navodnjavanje, kad duva vruć vetar kao u Sahari. Još jedna ovakva godina i mi seljaci smo načisto propali – naglašava Živko.
