Evropske cene žita rastu zbog suše
Evropske cene žitarica porasle su pod dejstvom zabrinutosti oko ishoda žetve u SAD i regionu Crnog mora.
Stručnjaci Agritela ističu da će za kukuruz ove godine, za razliku od prošle, biti teško naći zamenu u pšenici, jer su za izvoz raspoložive zalihe osam najvećih svetskih izvoznika pšenice u poslednje vreme znatno opale.
U SAD je ranije na osnovu povećanih zasejanih površina očekivan rekordan rod kukuruza, ali su visoke temperature i nedostatak padavina desetkovale taj usev.
U Ukrajini i Južnoj Rusiji slične vremenske prilike su naudile pšenici. Sada se predviđa da će Rusija iz ovogodišnjeg roda moći da izveze samo osam miliona tona pšenice, dok je ranije predviđan eksport od 11 miliona tona.
Ukupna ovogodišnja žetva žitarica u Rusiji sada se prognozira na samo oko 85 miliona tona, što je znatno manje nego 2011, dok se u Ukrajini očekuje žetva od 44 do 47 miliona tona žitarica, prema 57 miliona tona u prošloj godini.
Pre desetak dana američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) je prognoziralo da će svetski rod žitarica u 2012. biti za 23 miliona tona niži nego u 2011, dostižući samo 2,396 milijardi tona.
I severoistične oblasti Brazila preživljavaju najveću sušu za tri decenije. S druge strane, početak žetve pšenice u Francuskoj ometaju uporne kiše pa poljoprivrednici brinu za kvallitetu domaćeg roda.
Kukuruz je na evropskom terminskom tržištu oko podneva za isporuku u avgustu dostigao cenu od 259,50 evra za tonu, što je najniži nivo od septembra 2007, kada je u ovom terminu dostignuta najviša ikad zabeležena cena od 265 evra za tonu.
Za isporuku u novembru kukuruz je kotirao po 266 evra za tonu, što je rekord koji je nadmašio onaj zabeležen maja prošle godine.
Iranski potpredsednik: Zapad izaziva sušu
Zapad je odgovoran za sušu na jugu Irana što je deo „neobjavljenog rata“, rekao je potpredsednik Republike Hasan Musavij.
„Sumnje da je suša koja je pogodia jug zemlje neobična. Svetsko ugnjetavanje i kolonijalizam (Zapada) utiču tehnologijom na vremenske
prilike i to je deo neobjavljenog rata Zapada protiv Irana“, rekao je potpredsednik Musavi.
Suša na jugu Irana se ponavlja godinama, a poslednjih nedelja su peščane oluje paralisale više gradova. Te oluje su nova pojava i imaju sve teže posledice po Iran, a dolaze iz Iraka gde se pustinja proširila tokom dve decenije rata.
Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad je maja 2011. godine optužio zapadne zemlje da su „napravile planove da izazovu sušu“ u Iranu.
„Prema izveštajima o klimi čija je tačnost potvrđena, evropske zemlje koriste specijalnu opremu da bi stvorile oblake kiše (nad Evropom) i sprečile kišne oblake da stignu do našeg regiona (Bliskog istoka), uključujući Iran“, rekao je on.
Iranski lideri svakodnevno optužuju zapadne zemlje, na čelu sa SAD, za mnoge „zavere“ čiji je cilj slabljenje Irana, bilo da je u pitanju ometanje njegove ekonomije, naučnog razvoja, jedinstva, nezavisnosti, političkog sistema, kulture ili međunarodnih odnosa.
