Oporavak kombinata uz pomoć države
U poslednjih 15 godina mnogi poljoprivredni kombinati, koji su nekada bili veoma uspešni, našli su se u stečaju. Pre godinu dana, Grad Beograd preuzeo je upravljanje PKB-om koji sada ostvaruje dobit. Možda bi tako i drugi kombinati mogli da nađu spas.
Voće iz smederevskog „Godomina“ jelo se u celoj bivšoj Jugoslaviji. U vreme berbe dnevno su desetine traktora dovozile grožđe, a vina su se pila u Americi, Rusiji, Nemačkoj i drugim zemljama. Danas je, ipak, potpuno drugačija slika.
Radnica „Godomina“ Svetlana Đorđević kaže da su objekti tog kombinata već počeli da se ruše, pošto niko nije zainteresovan da kupi to preduzeće.
Bivši direktor „Godominskog podruma vina“ Dobrica Marković ističe da je opština ili država trebala da pomogne da hladnjaču uzme udruženje voćara.
„Tako bi sav kvalitetan rod koji dođe u tu hladnjaču mogao da se sačuva, lepo upakuje i proda“, objašnjava Marković.
Iako bi čitav region imao koristi od obnove „Godomina“ novca u lokalnoj kasi nema.
Predsednik Skupštine grada Smedereva Branče Stojanović ističe da gradske vlasti pokušavaju da obnove smederevsko vinogorje, ali da će to biti veoma teško.
„Budućnost je u malim vinarijama i velike proizvodnje grožđa više nema“, dodaje Stojanović.
Slična sudbina zadesila je i knjaževački „Džervin“, koji je posle neuspešnih privatizacija u stečaju. Iako opština želi da ga postavi na noge, sama to ne može.
Predsednik SO Knjaževac Darko Živković objašnjava da su imovinski odnosi veoma komplikovani i nedefinisani pošto je u proteklom periodu deo imovine otuđen.
„Takođe, postoji veliki problem sa neisplaćenim zaradama bivših radnika. Neće biti bilo kakvog kompletnog rešenja bez pomoći buduće republičke vlade“, kaže Živković.
U kombinatu „Servo Mihalj“ nekada se proizvodilo sve – od hleba, mesa, šećera do duvana. Radilo je više od 30.000 ljudi. Danas je većina tih fabrika u stečaju, a radnici na birou.
Momčilo Nikolić iz Regionalne privredne komore Zrenjanin ocenjuje da je teško govoriti u fazi završenih privatizacija o pronalaženju zajedničkog ekonomskog interesa koji bi doveo do ukrupnjavanja i u kojem bi izvršili povezivanje primarnih sa preradnim kapacitetima.
Da bi ga sačuvala od propadanja država je u „PIK Bečej“ uvela radni stečaj. U poslednjih godinu dana neobrađivana zemlja uzorana je i zasejana. Obezbeđena je i hrana za hiljade grla stoke i milion evra za investicije.
Pokrajinski sekretar za rad i zapošljavanje Miroslav Vasin kaže da „PIK Bečej“ treba dovesti do stečajnog postupka i onda kroz plan reorganizacije oporaviti.
„Tada ćemo pokušati da kroz konverziju potraživanja „PIK Bečej“ pretvorimo u kompaniju koja će biti većinskom vlasništvu države, a onda bi kasnije videli šta bi radili sa tom kompanijom“, ističe Vasin.
Srbija od poljoprivrede mnogo očekuje, pa ne čudi što u ovom trenutku nekadašnji giganti od države traže pomoć. Pogotovo, što se i na primeru PKB-a pokazalo da se uz podršku, od gubitaša stiže do uspešnog preduzeća.
