Otkrivena misterija Stounhendža?
Stručnjaci ali i laici godinama su ispredali teorije o tome zbog čega je Stounhendž izgrađen, od toga da ga je čarobnjak Merlin preselio sa legendarne irske planine Kilaraus, do toga da je reč o preistorijskoj observatoriji ili druidskom hramu.
Britanski naučnici sada tvrde da su pronašli odgovor na ovo pitanje.
Posle 10 godina arheoloških istraživanja oni tvrde da imaju čvrste dokaze da je Stounhendž predstavljao spomenik jedinstva britanskih plemena posle dugogodišnjih sukoba i nesuglasica između istočnih i zapadnih delova zemlje.
Kako prenosi „Huffington post“, kamenje Stounhendža koje je doneto iz svih krajeva Britanije, bi trebalo da predstavlja pretke različitih grupa ranih ratarskih zajednica u Britaniji.
Istraživači univerziteta Šefild, Mančester, Sauthempton, Bornmut i London istražili su, ne samo Stounhendž i njegovu okolinu već i širi društveni i ekonomski kontekst faza izgradnje spomenika oko 3.000 pre nove ere.
„Kada je Stounhendž izgrađen, širom ostrva postojala je prilično jedinstvena kultura – isti stilovi kuća, pokućstva i drugih predmeta bili su u upotrebi od Orknija do južne obale“, rekao je profesor Majk Parker Pirson sa Univerziteta Šefild.
„To je bilo veoma različito od regionalizma koji je preovladavao prethodnih vekova. Stounhendž je bio masivan poduhvat u kome je hiljade ljudi učestvovalo i prenosilo kamenje iz zapadnog Velsa, oblikovalo ih i podizalo. Sam rad, gde su svi zajednički sarađivali, predstavljao je čin jedinstva“, objašnjava on.
Stounhendž je izgrađen na mestu koje je za praistorijske stanovnike Britanskih ostrva imalo poseban značaj. Tim arheologa pronašao je da se kameni krug nalazi na raskrsnici prirodnih „platformi“ koje prate liniju podizanja sunca na ravnodnevnicu.
Foto: en.wikipedia.org
