Većini mladih Novosađana direktno nuđena droga
Većina Novosađana mlađih od 30 godina, tačnije njih 58 odsto, bilo je u situaciji da im je direktno nuđeno uživanje neke droge, pokazuje istraživanje koje je povodom Svetskog dana borbe protiv droge, 26. juna, sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Vita“ u Novom Sadu, a čiji su rezultati danas predstavljeni javnosti.
Prema rečima direktora pomenute bolnice i autora istraživanja Milana Vlaisavljevića, broj mladih Novosađana kojima je nuđena droga značajno je porastao u poslednje dve godine o čemu svedoče uporedni rezultati istrazivanja sprovedenog od 13. do 15. juna ove godine, kao i prethodnog koje je rađeno 2010. godine, a čiji rezultati govore da je taj procenat sa 48,5 porastao na čak 58 odsto.
– Podaci o povećanju broja onih kojima je nuđena droga mogu se dovesti u vezu sa „menjanjem strategije“ u distribuciji droge, koja ide ka većoj diskreciji, ali i „direktnom marketingu“ koji je sve snažniji – rekao je Vlaisavljević.
On je dodao da je zabeležen i porast broja onih koji opravdavaju podelu na „lake“ i „teške“ droge (sa 59,6 na 60 odsto) što, kako je istakao, povećava rizik od zlopotrebe.
Istraživanjem „Novosađani i droga“, po slučajnom uzorku, obuhvaćen je 441 žitelj Novog Sada oba pola, uzrasta od 15 do 30 godina, a cilj istraživanja je utvrđivanje stepen izloženosti mladih rizicima, odnosno dostupnosti droge kao društvenom faktoru rizika, ali i informisanosti i ispravnosti stavova o drogama.
Da su mladi u Novom Sadu okruženi drogom pokazuju i podaci da je 57,1 odsto ispitanika izjavilo da u svom neposrednom okruženju imaju poznanika koji zloupotrebljava drogu, da njih 45,3 procenta zna gde i od koga može da se nabavi droga, dok je 22,8 anketiranih bar jednom probalo neku od droga.
– Rezultati istraživanja pokazuju da su kod mladih Novosađana i dalje u značajnoj meri prisutne predrasude i zablude o drogama, a jedna od njih je da se droga može uzimati kontrolisano i u specijalnim prilikama, što smatra čak 35 odsto ispitanika – istakao je Vlaisavljević.
On je dodao da je dobro to što većina, odnosno 58,4 odsto, smatra da je za rešenje problema narkomanije potrebna stručna pomoć, a ne samo čvrsta volja i prestanak unošenja droge.
Prema njegovim rečima, navedeni rezultati pokazuju i to da su mladi spremniji zavisniku u okruženju dati drugu šansu da se uključi u normalne životne tokove, što olakšava njegovu resocijalizaciju.
Vlaisavljević je naveo da najveći broj mladih o problemu narkomanije informacije dobija sa Interneta (24, 9 odsto), dok te informacije od roditelja i drugara dobija oko deset odsto.
Ono što je pozitivno jeste da su u odnosu na pre dve godine, mladi u nešto manjoj meri izloženi drogama u svom neposrednom okruženju i taj procenat je sa 61,3 smanjen na 57,1.
U manjoj meri su i informisani gde i od koga može da se nabavi droga i taj procenat je sa 54,3 smanjen na 45,3 odsto.
Jedan od značajnijih podataka dobijenih ovim istraživanjem jeste da su drogi znatno izloženiji mladići u odnosu na devojke. Tako, 63,2 odsto muškaraca poznaje nekog ko koristi drogu, dok je kod devojaka taj procenat 51 odsto, a 69 odsto muškaraca je bilo u situaciji da im je direktno ponuđena droga, za razliku od devojaka kojih je 47 procenata imalo takvu situaciju.
I procenat onih koji su bar jednom probali drogu se znatno razlikuje u zavisnosti od pola o kome je reč: 30,5 odsto muškaraca je imalo iskustvo sa nekom od droga, dok je nasuprot njima 15 odsto devojaka probalo neku od droga.
