Pešter: Vuna propada, Englezi jedini spas
Već nekoliko godina na Pešteru „rade“ specijalne mašine za šišanje ovaca, koje su olakšale posao stočarima, ali i znatno utanjile njihove skromne porodične budžete. Šišanje ovce košta 1,5 evra, a kilogram sveže vune 80 dinara.
– Obično od jedne ovce dobijemo dva kilograma vune, kojom, ako je i prodamo, ne možemo da podmirimo ni troškove šišanja. Za stado od 100 ovaca potrebno je 150 evra, za veće znatno više. Zato se mnogi vraćaju klasičnim makazama – kaže Jusuf Dacić, stočar iz Bioca kod Sjenice.
On kaže da vlasnici ovaca ne znaju šta će sa vunom. Na Pešteru se odgaja oko 30.000 ovaca, ovog proleća su stigle nove količine vune, bar još 60 tona, a kupaca uglavnom – nema. Vuna na tavanima trune i po dve decenije.
– Izvesne količine otkupljivala je i u Englesku izvozila zadruga „Sjenička ovca“ iz Trijebinja kod Sjenice, ali koliko znam, i taj posao je sada stao – kaže Rijaz Mašović, stočar iz Delimđa kod Tutina.
Zadruga „Sjenička ovca“ vunu je jedno vreme izvozila u Englesku, u Bredford i Liverpul, gde se ona koristi za izradu tepiha. Otkupne cene bile su skromne, ali je stočarima i taj otkup značio, jer su bar troškove šišanja ovaca mogli da pokriju.
Direktor Zadruge „Sjenička ovca“ Edo Rahić kaže da je u poslednjih nekoliko godina otkupljeno i u Englesku izvezeno oko 200 tona vune po skromnoj ceni od 65 centi. Kaže da ponovo pregovara sa Englezima i da očekuje nove narudžbine iz Liverpula. Zastoj je nastao zbog strogih pravila Evropske unije i kursnih razlika.
Na domaćem tržištu vunu niko ne kupuje, jer su gotovo svi veći tekstilci odavno stavili „ključ u bravu“. Nema više ni tkalja i pletilja (samo na Pešteru bilo ih je bar 3.000), kao ni izvoza poznatih pešterskih ćilima. Australijski šetland i kineska roba napunili su domaće prodavnice, pa je izvoz u Englesku jedina šansa da pešterski stočari zarade bar za šišanje ovaca.
Nakupci šišaju
Sve do ove godine vuna nije bila interesantna za nakupce, koji nisu hteli da je kupe ni po bagatelnoj ceni, ali izgleda da su neki negde pronašli tržište i računicu, dolaze na Pešter iz raznih krajeva Srbije, ali za vunu ne nude novac, već najčešće – šišanje ovaca, so, stočnu hranu i druge proizvode.
