Čast malini, ali jagode su slađe

Ugledni privrednik Čedomir Nikolić prvi je Valjevac koji je zasadio jagodu na površini od skoro 12 fudbalskih igrališta, čime je fascinirao čak i Japance, ali ne i svoje zemljake koji i dalje misle da je preterao.


Nije zabeleženo da je neko od poljoprivrednika u valjevskom kraju, pa i Kolubarskom okrugu posadio jagode na površini od skoro 12 fudbalskih igrališta, odnosno 10 hektara. Čedomir – Čeda Nikolić (81) nije se uplašio od tolikog „zeleno-crvenog aerodroma”. Ovaj Valjevac sa impresivnom životnom i profesionalnom biografijom duže vreme ličnim primerom nastoji da ohrabri svoje zemljake i otvoreno im poruči da takozvane niske mete bace u trnje. Da su bojažljivost i svaštarenje gubljenje vremena, truda i novca.

Kada smo nedavno posetili njegov jagodnjak u valjevskom selu Miličinici, dočekao nas je rečima da je ovo naš Tirol koji u svakoj prilici navodi kao primer za visikoproduktivnu i savremenu proizvodnju voća. Doduše, odmah je dodao da je na ovom izvanrednom terenu za uzgoj voća cena hektara zemlje čak 100 puta niža nego u Tirolu. Tačnije tamo je 200.000 a ovde ako dobaci do 3.000 evra. Razlog je što nema dovoljno onih koji hoće da je obrađuju, sade a potom ubiru plodove.

– Kada sam pre pet godina pripremao ovaj teren za formiranje jagodnjaka, sa rukama na leđima obilazili su me meštani i najčešće komentarisali kako je meni lako, jer imam pare ili sam ih od nekog dobio. Oni, navodno nisu takve sreće a i država ih je zaboravila. Ja sam sa ovim zasadom započeo jedan pionirski posao, jer do tada ovde se nije sadilo više od nekoliko ari. S obzirom da su moje jagode sortimenta („zenga-zengana”) namenjenog za industrijsku preradu sa visokim procentom šećera i intenzivno crvene boje, kako spolja tako i iznutra, prve dve godine kupovali su ih Japanci. To je dodatno zbunilo meštane Miličinice i okolnih sela. Inače, Japanci su i dalje zainteresovani za dugoročnu saradnju, ali mojih 12 hektara količinski ne može da zadovolji njihove potrebe. Njima je, kako mi je rečeno, isplativo da dolaze za oko hiljadu tona, što podrazumeva jagodnjake na površini od 100 hektara. Za sličnu saradnju zainteresovano je i nekoliko prerađivača iz Italije. Dakle, pošto su se Poljaci kao najveći proizvođači fokusirali na konzumnu sada je naša velika šansa da mi preuzmemo ulogu glavnog snabdevača Evrope industrijskim jagodama. Čast malini i kupini, ali lično sam se uverio da je i jagoda slatka – kaže Nikolić, pri tom dodajući da veliki broj ovdašnjih seljaka naprosto plaši krupnih poslova i preuzimanja odgovornosti.

On navodi da su brojni benefiti koje pruža industrijska jagoda (pristojne zarade, upošljavanje većeg broja ljudi), navodeći primer da je on u špicu berbe imao i do 90 sezonaca, do toga da je ova proizvodnja odlična prilika za angažovanje i dokazivanje mladih koji su završili srednje poljoprivredne škole i agronomske fakultete. Iako dovođenje austrijskog „Grinevalda” u Osečinu, kao i valjevsko područje smatra za krunu u poslovnoj karijeri, Nikolić ni u devetoj deceniji života ne posustaje. Savetuje, ali i ličnim primerima nastavlja da potvrđuje da je poljoprivreda vodeći i najkvalitetniji obnovljivi resurs koji ima Srbija.

– Nedopustivo je da u našem kraju a i šire imamo toliko zapuštenog kvalitetnog zemljišta. To je velika šteta i za poljoprivrednike i za državu i stoga smatram da je potrebno uvesti plaćanje poreza na neobrađenu zemlju, a onu koja je u posedu staračkih domaćinstava pod određenim uslovima treba servisirati, odnosno izdavati u zakup –veli Nikolić, uz napomenu da je davanje statusa Valjevu kao centru za organsku proizvodnju voća u Srbiji, još jedan adut u rukama ovdašnjih poljoprivrednika. On u svom posedu pod voćem ima 35 hektara, od čega je oko 10 pod malinom na nadmorskim visinama od 300 do 700 metara. Od sopstvene proizvodnje nije se odvajao ni kada je bio na poziciji suvlasnika u fotelji generalnog direktora „Grinevaldove” fabrike „Podgorina fruht” u Osečini.

Pre nego što smo se rastali ipak nije propustio priliku da nas odvede na lokaciju potencijalnog, novog jagodnjaka koji je bliži Valjevu, pre svega zbog efikasnijeg obezbeđivanja radne snage. Na pitanje o kojoj površini se radi kao iz topa je kazao – oko 15 hektara.