Tinejdžeri u depresiji

Više od hiljadu maloletnika u Srbiji godišnje bude smešteno u bolnicu zbog nekog duševnog poremećaja. Ipak, mnogo je više mladih koji pomoć traže u dnevnim ambulantama, zbog depresivnih stanja. Njih, međutim, niko „ne sabira“, pa se precizni podaci ne znaju.


Među duševnim poremećajima koji prednjače, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, najčešći su poremećaji razvoja jezika i govora, problemi sa ponašanjem i emocijama, poremećaji ponašanja nastali u detinjstvu i adolescenciji, reakcije na težak stres, pa čak i duševni poremećaji nastali usled uzimanja alkohola.

– Mladi pacijenti sa teškim depresijama svoje lečenje samo nastavljaju kasnije u ustanovama za odrasle – objašnjava dr Milorad Vukašinović, psihijatar Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu KCS.

Problem su, međutim, reaktivne depresije, kojih ima daleko više. To su odgovori na neke događaje, u školi, porodici ili društvu. Ne predstavljaju bolest, već bolesno stanje, koje svima može da remeti život. Ukoliko ne pomognu savetovanja i psihoterapija, i ovi mladi ljudi leče se antidepresivima.

Kako kaže dr Vukašinović, niko ne vodi računa o mladima, pa zbog toga nema ni epidemiološke statistike. Ne postoje čak ni podaci koliko mladih pije antidepresive u našoj zemlji.

– Za razliku od duševne bolesti, koja je dugotrajna i terapija je višegodišnja, kod reaktivne depresije lekovi se uzimaju u proseku šest meseci – ističe dr Vukašinović. – A glavni uzrok depresivnih stanja jeste sama mladost. Mladi treba da preuzmu obaveze i odgovornost, i to ne može niko umesto njih da uradi. Oni treba da znaju da zavise samo od sebe, a tek posle od ostalih. Problemi započinju u 12. i 13. godini i nijedna porodica nije toga pošteđena.

Glavni krivac za omladinu, koja, kako kaže psihijatar Vukašinović, propada, jeste društvo. Ono podstiče nezrelost, prazno uživanje i loše zadovoljstvo. Time se siromaši država, društvo i pojedinac.

– Nema šta tu da rade roditelji – naglašava naš sagovornik. – Društvo mora da prenese prave vrednosti i da podrži pravi život. Sa ovakvom ideologijom, koja već dugo vlada, osuđeni smo na propast. To se vidi i po majkama koje ubijaju svoju decu. One ne moraju da budu duševno obolele. To su i žene zdrave pameti, ali potpuno nespremne za život. Uz to, okruženje vrlo često podržava rasturanje porodice.

Decu na lečenje dovode svi – od roditelja, vaspitača, profesora, drugara, pa do policije.

– U školama imamo psihičko i fizičko maltretiranje od vršnjaka koji se na taj način „prazne“ – priča dr Vukašinović. – U značajnoj meri depresija predstavlja agresivno i sadističko stanje prema sebi i drugima. Mladi zato pokašavaju da se obese ili popiju lekove. Treba znati da depresija nije stanje melanholije iz lirske poezije, već ozbiljan problem.