Registar obolelih od Alchajmerove bolesti
Centar za poremećaje pamćenja i demenciju pri Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije priprema prvi registar obolelih od Alchajmerove bolesti. Tek po njegovoj izradi trebalo bi da se zna da li su tačne projekcije da od ove neurološke bolesti u Srbiji pati oko 100.000 ljudi, i koji vid demencije je najčešći.
Profesorka dr Elka Stefanova, rukovodilac Centra za poremećaje pamćenja i demencije, kaže da je izrada registra izuzetno važna s obzirom na to da se povećava broj obolelih od Alchajmerove bolest.
– Na osnovu podataka iz registra moći će da se ustanovi i koji su faktori rizika koji mogu da dovedu do nastanka demencije, i u kojoj meri je demencija nasledna – iznosi profesorka Stefanova. – U svakoj državi registar je polazna tačka za razvijanje ne samo zdravstvenog sistema već i ostalih socijalnih institucija, koje imaju važnu ulogu u zbrinjavanju obolelih od bolestikoja ne narušava samo fizičko zdravlje i pacijentove psihičke – kognitivne sposobnosti već i njegove socijalne i radne aktivnosti.
U Registar su zasad unete dve trećine podataka o pacijentima koji su lečeni u Centru za poremećaje pamćenja i demencije.
– Od septembra će započeti finalna verzija „on-lajn“ sistema kome će pristup imati lekari iz Beograda i većih centara u Srbiji – objašnjava profesorka Stefanova. – Tako će se steći uslovi da se registar kontinuirano dopunjava.
U Registru će se voditi i podaci kada se pacijenti javljaju na prvi pregled, koja je starosna grupa koja najčešće dolazi na pregled, u kojem stadijumu bolesti dolaze i da li ih dovodi rodbina. Registar će sadržati i podatke na osnovu kojih će moći da se prati napredovanje bolesti ili prelazak blagog kognitivnog poremećaja u Alchajmerovu bolest, ali i informacije o simptomima po kojima se bolest može prepoznati, koliko ima porodičnih javljanja demencije…
Istraživanja koja se sprovode poslednjih 20 godina ukazuju da su rana dijagnoza i pravovremeno lečenje odlučujući za maksimalan učinak terapije. U Srbiji se, međutim, dijagnoza ove bolesti uspostavlja kasno, kada su simptomi jasni a mentalne promene potpuno vidljive.
– Alchajmerova bolest i demencija danas zaokupljaju veliku pažnju stručne javnosti i procenjuje se da, kada je prosečan životni vek 75 godina, obolelih od Alchajmerove bolesti u svetu ima 25 miliona – kaže prof. Stefanova. – To znači da svake godine oboli oko 4,5 miliona osoba, ili jedna osoba na svakih sedam sekundi.
Stručnjaci smatraju da će do 2050. godine broj obolelih premašiti 100 miliona. Procenjuje se da se manje od 50 posto pacijenata sa demencijom upućuje specijalisti neurologu i psihijatru. Što zbog slabe edukovanosti stanovništva, ali i lekara opšte prakse o ranim simptomima demencije ili stava da je simptomatska terapija od male koristi u ranoj fazi bolesti.
Simptome kao što su zaboravljanje skorijih događaja, teškoće sa govorom, nemogućnost obavljanja složenih radnji, nemar za higijenu, asocijalnost, depresija, poremećaj ličnosti i iracionalno ponašanje, najčešće zapažaju ukućani, koji se obraćaju za pomoć lekarima opšte prakse.
