Bogatstvo u kravama, ali ne i u parama

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Bogatstvo u kravama, ali ne i u parama

    Gordana i Radomir Nikolić iz Glavinaca nadomak Jagodine imaju farmu krava muzara. Sa 20 krava, dve junice i dva teleta oni su najbogatiji u kraju, jer retko koja kuća u njihovom, ali i u okolnim selima još uvek ima goveda. Mlekari u Bukovču Nikolići godišnje prodaju 45.000 litara mleka.
     
    Ovim poslom aktivno su počeli da se bave 1997. godine i, iako je zarada mala, nemaju nameru da se preorijentišu na nešto drugo.

    – Nemamo obrtni kapital da bismo, na primer, zasadili voćnjak, a ne možemo ni da budemo bez prihoda u naredne tri godine, koliko bi bilo potrebno da on počne da rađa. Zaradimo tek toliko da održavamo ciklus proizvodnje i potrošnje. Kada smo počinjali, prihod je bio mnogo veći iako smo imali samo četiri krave. Tada smo za litar mleka mogli da kupimo dva litra goriva, a sada nam treba pet litara mleka za litar goriva – poredi Radomir.

    Prema njegovim rečima, najveći problem je što ne postoji paritet. Kada evro skoči, ili poskupi gorivo, trebalo bi da se poveća i cena mleka. A ona je manja za tri dinara nego pre tri godine. Njemu nije jasno ni kako poljoprivrednici u Vojvodini koji predaju preko 1.000 litara mleka mesečno dobijaju 36 dinara, a on 30 dinara po litru. Država mu duguje i oko 120.000 dinara za premiju, koja nije plaćana od Nove godine.

    – A ja moram da obezbedim hranu za stoku. Na pet hektara svoje i 20 hektara zemlje pod zakup uzgajam kukuruz i lucerku. Da bih spremio lucerku sa hektara treba mi 15.000 dinara. A tih 500 bala, koliko dobijem sa hektara, krave pojedu za nešto više od mesec dana. Godišnje mi treba 8.000 bala lucerke i najmanje 40 prikolica kukuruzne silaže. Pripremanje silaže je naporan posao, jer sve mora da se uradi na vreme, u protivnom ona se ubuđa – navodi Radomir za „Politiku“.

    Da bi se potpuno posvetio ovom poslu, on je 2003. godine po socijalnom programu napustio Fabriku „Kablova“, u kojoj njegova supruga i dalje radi. Ona kaže da jedva postiže da obavi sve poslove, pa ponekad uzme i plaćeno odsustvo da bi pomogla mužu.– Zato su ljudi prestali da čuvaju krave. Kada sam se udala, od mosta do naše kuće svaka kuća je imala po najmanje jednu kravu. Sada ih ni u jednoj nema – kaže Gordana.

    Dragoslav Simić, predsednik mesne zajednice, potvrđuje njenu priču. – Nekada je selo imalo 220 domova, a sada manje od 180. Stariji su umrli, a mladi traže posao u gradu. Na izborima je bilo 484 glasača, a samo četiri godine pravo glasa imalo je 534 ljudi. Po jedna do dve krave ima možda u petnaestak kuća i jedan poljoprivrednik ima desetak – precizira Dragoslav.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE