Krompir u Šengenu
Krompir iz Srbije može slobodno u Evropsku uniju. Rampe na granici Šengenske zone podigla je 24. aprila Komisija EU, čime je označeno da je u Srbiji iskorenjena prstenasta trulež krompira. U odluci Komisije se navodi da je od 2009. do početka ove godine u svojim izveštajima Srbija pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorenjena pomenuta bakterija. Zabrana izvoza krompira u EU bila je uvedena 2000. godine.
Poslednjih godina krompir se kod nas gajio na, prosečno, 78.000 hektara. Dobijali smo po hektaru oko 11,5 tona. Dakle, ukupno smo proizvodili oko 900.000 tona. U Privrednoj komori Srbije procenjuju da posle ukidanja zabrane izvoza u EU, možemo da povećamo površine za odgoj i na 100.000 hektara. To bi nam omogućilo i povećanje proizvodnje na milion tona krompira godišnje.
Proizvođači krompira, ali i ostali povrtari, vide šansu za izvoz posle uklanjanje barijera za tržište EU. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da upravo mi sami svom povrću postavljamo barijere i ne koristimo dovoljno proizvodne i izvozne potencijale koje imamo.
Iz Srbije je, prema podacima Asocijacije „Plodovi Srbije“, prošle godine izvezeno oko 53.000 tona povrća. Ova količina, međutim, kako objašnjava Ratko Vukićević, predsednik Upravnog odbora „Plodova Srbije“, mogla bi da bude i znatno veća. Naravno, kada bismo se bolje organizovali i kada bismo stranim partnerima ponudili veće količine adekvatno upakovanog i sortiranog povrća.
– Najveći problem je upravo naša neorganizovanost – kaže Vukićević. – Srbija može da proizvede dosta povrća i da ga ponudi na stranim tržištima. Ali, problem je u tome što nam je proizvodnja usitnjena. Zato stranim kupcima ne možemo da ponudimo adekvatne količine.
Ovaj problem najlakše bi se, kako objašnjava Vukićević, rešio organizovanjem kooperativa, odnosno udruženja, koja bi sakupljala i dorađivala, a zatim i pakovala i tako plasirala proizvode iz Srbije.
– Kupci iz Rusije, koja je najveći kupac našeg povrća, sve su manje zainteresovani da kupuju po kamion, ili dva nekog povrća, i da tako sakupljaju neophodne količine – kaže Vukićević.
Vukićević napominje da nije potrebno da Srbija „izmišlja toplu vodu“ u organizovanju kooperativa, koje bi okupljale proizvođače povrća.
– U Hrvatskoj su kooperative angažovane uz pomoć stručnjaka iz Austrije – kaže Vukićević. – Kod nas je, svojevremeno, boravio stručnjak iz Holandije, koji je ponudio besplatnu pomoć u tom poslu, ali, na žalost, niko nije bio zainteresovan.
Odličan kvalitet
Povrće iz Srbije, kako navodi Evica Mihaljević, sekretar „Plodova Srbije“, odličnog je kvaliteta i nije zagađeno pesticidima i herbicidima.
– Analize, koje su rađene u EU, pokazuju da u povrću iz Srbije ima 10 puta manje pesticida i herbicida u odnosu na povrće gajeno u EU – kaže Mihaljevićeva.
