Može li Srbija bez MMF?
Ekonomski stručnjaci i preduzetnici nisu saglasni u oceni dalje saradnje Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), i dok većina sagovornika Tanjuga smatra da aranžman sa tom finansijskom institucijom nema alternatvu, drugi pominju rešenja koja Srbiju mogu da izvuku iz privrednog posrtanja i bez MMF.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da nema ni jedne druge opcije koja nam daje ono što daje MMF a to su, kako je rekao, saveti i stručna pomoć koja nije za potcenjivanje, krediti pod povoljnim uslovima i kredibilitet u međunardnoj zajednici.
„MMF nas tera u jedan finansijski red koji je apsolutno u interesu ove zemlje i privrede. Kada se napravi aranžman sa MMF-om svet nam više veruje i povoljnije na nas gleda pa se lakše dolazi do kredita uz manju kamatnu stopu“, rekao je Madžar za Tanjug.
Prema njegovim rečima, ta međunarodna finansijska institucija više je doprinela kvalitetu naše ekonomske politike nego mnoge stranke iz vlasti.
„U novije vreme neki najavljuju raskid sa MMF-om i takve ne bih voleo da vidim ni u vladi ni u okolini“, istakao je Madžar i dodao da u slučaji raskida saradnje Srbiji bi bio smanjen kredibilitet u međunarodnoj finansijskoj javnosti.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin tvrdi da je pitanje da li naša zemlja treba da ima aranžman sa MMF-om „lažna dilema“, jer u ovom trenutku ne postoji bolje rešenje.“Srbija u ovom trenutku nema alternativu jer svaka zemlja koja ima priličan spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod, a pri tome ima dvostruki deficit – deficit budžeta i deficit tekućeg bilansa – jeste u rukama poverilaca“, istakao je Đuričin za Tanjug.
Prema njegovim rečima, Srbija bi mogla da odustane od aranžmana sa MMF-om ukoliko bi našla alternativne izvore finansiranja, ili ako bi priliv kapitala iz drugih izvora bio mnogo značajniji nego što je to u ovom trenutku.
I profesor na Megatrend univerzitetu Oskar Kovač ocenio je da Srbija nema nikakav bolji put od saradnje sa MMF-om, zbog čega bi trebalo da radi na smanjenju budžetskog deficita i javnog duga, dok se situacija na tom polju nije „otela“ kontroli.
Počasni predsednik kompanije Tarket Sintelon iz Bačke Palanke Nikola Pavičić smatra da ima smisla uzimati kredit od MMF ako će ta sredstva ići u razvoj privrede, a ne u budžet, javnu potrošnju kao što je bio slučaj sa svim dosadašnjim zajmovima.“Ima smisla uzimati kredit da se ojača potencijal Razvojne banke i da u dogovoru sa poslovnim bankama obezbedi finansiranje privrede“, kazao je Pavičić za Tanjug.
I predsednik kompanije Galeb grup Radoslav Veselinović mišljenja je da srpska ekonomija ne može bez podrške MMF jer imamo veliku javnu potrošnju i administraciju.
Veselinović je rekao za Tanjug da se jedino uz pomoć te međunarodne finansijske institucije može ići na smanje javne potrošnje i racionalizaciju državne uprave u Srbiji.
Nasuprot ovim gledištima, potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović ne zalaže se za mere MMF u Srbiji. „Nama ne treba policajac, mi nismo maloletni. Statistika govori da su rezultati MMF-a u zemljama u kojima je bio prisutan bili loši. MMF nije doneo dobro tamo gde je bio i te zemlje su u ekonomiji krenule napred tek kad su se oslobodile mera MMF-a,“ izjavio je Tanjugu Bajatović.
On je naglasio da je Srbiji potrebna Razvojna banka sa nekoliko milijardi evra kapitala, koja treba selektivno da finansira privredu, razvojne programe i izvozno orijentisana preduzeća.
I glavni ekonomista i potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Nenad Popović mišljenja je da MMF ima alternativu.“Alternativa je dikretno povezivanje sa Ruskom federacijom odnosno kredit od 10 milijardi evra koji bi bio dobijen direktnim sredstvima i zajedničkim ulaganjima kroz infrastrukturne projekte i zajedničke projekte sa privatnim i državnim kompanijama iz Rusije u svim sferama ekonomije Srbije“, naglasio je Popović.
Prema njegovim rečima, Srbija mora da ide tamo gde ide cela Evropska unija, koja se, kako je istakao, danas povezuje sa Rusijom i zemljama bivšeg Sojvetskog Saveza, jer je to najveće svetsko tržište u usponu.
Na pitanje da li je Srbiji potreban nastavak aranžmana sa MMF-om predsednik Fisklanog saveta Pavle Petrović naveo je da to nije neophodno, ali uz uslov da vlada i bez pomoći te finansijske institucije sprovede rigornozne mere za smanjivanje budžetskog deficita.
Prema Petroviću, sa MMF-om to bi, međutim, sprovođenje nepopulranih mera štednje bilo mnogo lakše, posebno imajući u vidu da Fond u očima stranih investitora predstavlja garanciju da će mere stvarno i biti sprovedene.
Kako je rekao, mere za smanjivanje budžetskog deficita podrazumevaju zamrzavanje penzija i plata, poresku reformu, koja uključuje povećanje PDV-a na 22 odsto, kao i dodatno rezanje rashoda pošto je neophodno da se u 2012. i 2013. godini ostvare uštede od milijardu evra, i dodatnih 1,1 do 1,2 milijarde evra u periodu od 2014. do 2016. godine.
