Izvoz od 3,5 milijarde dolara nije daleko

– Ukoliko klimatski uslovi ne budu nepovoljni, treba očekivati stopu rasta poljoprivredne proizvodnje izmedju tri i četiri odsto u ovoj godini, a to će svakako doprineti i rastu izvoza, i to od 25 odsto, kaže za „Dnevnik ” savetnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković.

On navodi da je za tri meseca u ovoj godini ostvarena vrednost izvoza od 597,5 miliona dolara, što je učešće od 28,6 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza. Neznatni pad od 1,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine ne treba da zabrinjava jer malo kasni godina, a pri tome, uvek je izvoz u januaru slabiji, napominje naš sagovornik.

– Medjutim, sve će to u narednim mesecima biti nadoknadjeno. Uvoz je u navedenom periodu izneo 328,1 miliona dolara, što je udeo 7,1 odsto u ukupnoj vrednosti uvoza i rast od 1,3 posto. Ovim rezultatima poljoprivreda je ostvarila suficit od 269,4 miliona dolara, što je izuezetno značajan rezultat. Stopa pokrivenosti uvoza izvozom je veoma dobar pokazatelj – kaže on podsećajući da je u prva tri meseca obično prosečan izvoz oko 200 miliona dolara.

U izvozu, inače, dominira kukuruz u vrednosti od 71 milion dolara. Slede maline „roland” kojih smo na svetskoj pijaci prodali za 14 miliona dolara, a potom šećer vredan 13 miliona dolara. Kod uvoza su, tradicionalno, najkonkuretniji kafa, čaj, kakao, banane i citrusi, tako da nije znatnije poremećena uvozna struktura.

– Prošle godine vrednost izvoza je bila 2,7 milijarde dolara. Očekuje se da Srbija, ako ostvari stopu rasta proizvodnje od tri do četiri odsto, ostvari stopu rasta izvoza od oko 30 odsto, tako da bi izvoz u ovoj godini mogao da dostigne 3,5 milijarde dolara – naglašava Stanković.

Uvoz bi mogao da u ovoj godini iznosi oko 1,6 milijardu dolara, tako da bismo mogli da imamo oko 1,9 milijardu suficita, dodaje on.

– To su dobri rezultati, a izuzetno je važno što poljoprivreda sve više dobija na značaju kao izvozni sektor. Srbija, u svakom slučaju, ima kapacitete koji nadmašuju domaće tržište, ali ne treba zanemariti u narednom periodu ni domaće tržište jer i ono je sve življe i zahtevnije – ukazuje naš sagovornik.

On ocenjuje da bi merama makroekonomske politike svakako trebalo pospeštiti proizvodnju i dinamiku rasta. Poljoprivreda je, naglašava, ispunila svoje obaveze i na domaćem i inostranom tržištu.

– Poljoprivredna proizvodnja lane je ostvarila vrednost od 6,4 milijarde dolara. Za deset puta bi tu vrednost trebalo povećati promenom strukture proizvodnje jer, moramo se okrenuti proizvodima sa većom dodatom vrednošću, onima sa većim šansama na svetskom tržištu. Recimo, Holandija ima deset puta manje obradivih površina od Srbije, a oko 64 milijarde dolara vrednost proizvodnje i izvoz „težak” oko 68 milijardi dolara. A Srbija ima bolje potencijale, i zemljište i klimu, te bi promenom strukture i većim ulaganjima mogla ostvariti svetski rezultat – naglašava Stanković.

Uz održivu dinamiku rasta od tri ili četiri odsto na godišnjem nivou, Srbija može za sedam godina povećati izvoz na oko 10 milijardi dolara, a uz valjane mere, za 25 godina, i do 50 milijardi dolara. Uslov je, naravno, da se značajnija sredstva investiraju u poljoprivrednu proizvodnju. Takodje, ne treba bazirati proizvodnju i izvoz na monokulturi kakva je kukuruz.