G8 bez pravog recepta za podsticanje rasta
Suočeni sa ekonomskom krizom koja preti velikom delu međunarodne privrede, državnici iz Grupe osam (G8) su na sastanku u Sjedinjenim Američkim Državama tokom vikenda poručili da njihove vlade moraju da istovremeno podstaknu rast i smanje dugove koji su teško pogodili zemlje u Evropi i učinili nervoznim investitore širom sveta.
„Sada izranja konsenzus kako više mora da bude učinjeno radi unapređenja rasta i otvaranja novih radnih mesta,“ izjavio je američki predsednik Barak Obama na kraju skupa G8 kome je on bio domaćin u planinskom odmaralištu Kemp Dejvid, 100 kilometara severno od Vašingtona.
Kako je izvestila američka novinska agencija Associated press (AP), očigledno je da šefovi država ili vlada najmoćnijih zapadnih privreda, SAD, Japana, Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije i Kanade, zajedno sa energetskom silom Rusijom, sada govore o načinima kako da podstaknu rast njihovih privreda, a ne samo da smanje izdatke.
Uprkos ovakvoj debati za okruglim stolom u predsedničkoj kabini, nisu data uputstva šta dalje pošto su se državnici ogradili izjavom da „prave mere nisu iste za sve nas.“
Po AP, veliki deo naglaska na rast koji bi podsticale vlade, usmeren je prema konzervativnoj nemačkoj kancelarki Angeli Merkel koja je došla na samit kao evropski lider koji zahteva štednju kao najvažniji korak ka ublažavanju dužničke krize u evrozoni. No izbor socijaliste Fransoa Olanda za predsednika Francuske, druge po veličini privrede u Evropskoj uniji i parlamentarni izbori u Grčkoj koji su stvorili političkih haos u toj zemlji predstavljaju jasno odbijanje stezanja kaiša koji oličava Merkel, primetio je AP.
Merkel je, pak, izjavila kako se rast i smanjivanje deficita međusobno pomažu, sa čime su se složili svi prisutni, a što je ona nazvala „velikim napretkom.“ Govoreći o rastu, Merkel je kazala da investicije koje se razmatraju, podrazumevaju i istraživanje i razvoj, internet mreže i infrastrukturu, ali ne i ekonomski „stimulans u uobičajenom smislu reči“.
Sa time su se složili zvaničnici SAD koji su kazali kako mere za rast koje će eventualno primeniti Evropljani, možda neće uvek zahtevati javne troškove i da bi mogli biti u formi javno-privatnog partnerstva ili kao inicijative sračunate na smanjivanje kredita.
Opšte je gledište, po AP, da su ostali državnici podržali zalaganje Merkelove za štednju, time što su poručili da budžetski deficiti moraju da budu zatvoreni. No, oni su u saopštenju primetili, takođe, kako bi budžetska smanjenja „trebalo da uzmu u obzir promenljive ekonomske prilike u pojedinim
zemljama i da podrže optimizam i ekonomski rast.“
To po AP, kao da sugeriše volju da zaduženim državama bude dozvoljeno više vremena za smanjivanje njihovih deficita u skladu sa pravilima evrozone, kako bi bile ublažene smrtonosne posledice rezova u privredi. Državnici su, takođe pozvali na „ulaganje u obrazovanje i modernu infrastrukturu“ što bi podrazumevalo i veće troškove vlada.
Učesnici samita G8 su, dalje podržali ostanak Grčke u evrozoni, naglasivši istovremeno da ta zemlja mora da poštuje preuzete obaveze. To tumači AP, govori o svesti da bi izlazak Grčke iz pomenutog monetarnog bloka imao nesagledivu štetu po globalni finansijski sistem.
AP navodi da je dalja tema ovog prevashodno ekonomskog samita bila razmatranje krhkog tržišta nafte u svetu. Postignut je dogovor da složno budu puštene u promet rezerve nafte kako bi bila uspostavljena ravnoteža za slučaj poremećaja na međunarodnim tržištima kada stupe na snagu nove sankcije protiv velikog proizvođača tog energenta Irana, zavedene zbog nuklearnog programa Islamske republike.
Državnici su se saglasili da, suočeni sa manjkom nafte, preduzmu „bilo koju odgovarajuću akciju“. Već sama priprema za puštanje u promet rezervi nafte bi, po AP, trebalo da pomogne smirivanju tržišta i obezbedi da cene energenta, koje padaju, ne počnu ponovo da rastu.
