CG: Kvalitet života dece među najlošijim u razvijenim zemljama

Kvalitet života dece u Crnoj Gori je među najlošijim u grupi razvijenijih država, pokazao je izveštaj organizacije “Save the Children” o životnom standardu majki u svetu.
 
Ta organizacija popisala je države u svetu u kojima je najbolji život za majke i decu, pa je na listi razvijenijih država, Crnoj Gori pripalo 35. mesto kada je reč o brizi o deci, a u konkurenciji su bile 44 zemlje.
 
Izveštaj, koji se objavljuje godišnje, definiše set indikatora koji se odnosi na zdravlje, ishranu, obrazovanje, ekonomski i politički status žena i dece, kako bi pokazao gde majke i deca prolaze najbolje, a gde se suočavaju sa najvećim teškoćama.
 
Rangiranje prema indikatorima kvaliteta života za majke u Crnoj Gori je izostalo, usled nepotpunih podataka. Tako je Crna Gora jedna od retkih država koja nije uspela da uđe u konačnu rang-listu.
 
Najbolje mesto u svijetu za majke je Norveška, dok će najteži život imati u Nigeru. Evropske države uglavnom su na čelu tabele, a do suseda najdalje su stigli Slovenci, kojima je pripala 13. pozicija, između Nemačke i Francuske. Hrvatska je na 29., dok je Srbiji pripalo 36. mesto.
 
Od komšija najgore su prošli Makedonci i Albanci, kojima su iz “Save the Childrena” dodelili 42., odnosno 43. mesto.
 
U izveštaju je Crna Gora našla mesto samo u proširenoj rang-listi, zbog nedostatka svih potrebnih podataka za rangiranje. Podaci koji su objavljeni pokazuju da osmoro od 1.000 dece umre pre pete godine, što Crnu Goru svrstava u istu grupu sa Sjedinjenim Američkim Državama. U izveštaju se navodi i da samo 17 odsto žena koristi kontracepciju, dok nedostaju podaci o porodiljskom odsustvu. Prema podacima dostupnim organizaciji “Save the Children” jedna od 4.000 majki u Crnoj Gori ima rizik da umre pri porođaju, očekivano trajanje života za žene je 77 godina, a školovanje prosečno traje 15 godina. U parlamentu je, prema izveštaju, 12 mesta rezervisano za žene.
 
U trinaestom godišnjem izvještaju iz “Save the Childrena” su poručili da je u svetu 171 milion dece bez prilike da postigne svoj puni potencijal zbog fizičkih i mentalnih posledica loše ishrane u najranijim mesecima života.
 
“Uprkos značajnom napretku protiv gladi i siromaštva u poslednjoj deceniji, loša ishrana i neuhranjenost je glavni ubica više od 2,6 miliona dece i više od 100.000 majki svake godine”, upozoravaju u izveštaju.
 
Statistika pokazuje da je jedno od četvoro dece u svetu hronično neuhranjeno, a najveći nedostatak iz te organizacije vide u nedovoljnom dojenju beba.