Neizvesna sudbina nuklearki u svetu
U svetu trenutno vlada poprilična konfuzija u vezi sa daljim korišćenjem i gradnjom nuklearnih elektrana, Japan je zatvorio svih 50 nuklearnih reaktora, dok su Rusima udvostručene inostrane porudžbine za gradnju novih nuklearki.
U svetu trenutno radi 436 nuklearnih reaktora, a grade se 63 nova reaktora, mada je u mnogim slučajevima reč o projektima kojima kraj ne može da se nasluti, poput nuklearke u američkoj državi Tenesi, čija je izgradnja počela 1973. godine.
Najviše „atomskih“ gradilišta, prema pisanju časopisa „kWh“, trenutno ima u Kini, čak 27.
Japan je posle nuklearnog incidenta u Fukušimi, zbog bezbednosnih provera zatvorio i poslednji aktivni nuklearni reaktor, od 50 koliko ih je radilo do te katastrofe. Od zatvaranja poslednjeg reaktora Japan više nema struju proizvedenu iz nuklearnih izvora, iz kojih se do pre nuklearne katastrofe proizvodilo 30 odsto struje.
Nemačka je pre nekoliko meseci ugasila čak osam nuklearki, a sada je, pored velikog uzleta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nemačka energetika u velikoj meri počela da računa i na gasne elektrane, naročito posle izgradnje druge linije Severnog toka i udvostručavanja priliva ruskog gasa sa ove trase.
S druge strane, Rusija je zabeležila udvostručenje stranih porudžbina za izgradnju nuklearnih reaktora u narednih deset godina, istakli su čelnici „Rosatoma“, ruske državne kompanije za atomsku energiju, koja sada gradi nuklearna postrojenja u Kini, Vijetnamu, Indiji, Iranu i Turskoj.
„Rosatom“ je tokom januara ove godine imao 21 ugovor za izgradnju nuklearnih reaktora, a pre godinu dana samo njih 12. Ruski „Rosatom” spreman je da zameni nemačke kompanije E.ON i RWE u izgradnji nuklearnih elektrana u Velikoj Britaniji i da pruži apsolutno uverenje da će one koje izgradi zadovoljavati svestandarde o bezbednosti.
Predstavnici „Rosatoma” predložili su i nemačkim energetskim koncernima da im isporučuju električnu energiju sa baltičke nuklearne elektrane, koja će biti puštena u rad 2016. godine, do kada će se u Nemačkoj zatvoriti sve nuklearke.
Takođe, Američka administracija najavila je da će sa 450 miliona dolara pomoći razvijanje malih modularnih nuklearnih reaktora, koji bi po dimenzijama bili na nivou 30 odsto konvencionalnih. Smatra se da će time SAD postati svetski lider u segmentu napredne nuklearne tehnologije.
Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da bi globalna upotreba nuklearne energije u naredne dve decenije mogla da poraste čak za 100 odsto, prvenstveno zahvaljujući naglom rastu u Aziji, a uprkos smanjenom broju izgradnje novih reaktora, posle incidenta u Fukušimi.
Postoji i drugačije viđenje budućnosti nuklearne energetike, a podstakao ga je na godišnjicu nesreće u Fukušimi londonski „Ekonomist“, gde su tekst naslovili sa „Nuklearna energija: san koji je propao“. Prema pisanju tog časopisa najveći neprijatelj nuklearki su preveliki troškovi izgradnje.
