Skela vraćena na sinagogu

Posle više od godinu dana, ponovo su obnovljeni radovi na zaštiti sinagoge. Skele su ovoga puta postavljene ispred jugozapadnog, glavnog ulaza, a radovi imaju karakter hitnih i neophodnih mera jer je ovaj deo fasade tokom zime izuzetno propao i bilo je neophodno krenuti u njegovu obnovu kako se ne bi urušio, objašnjava Gabor Demeter, arhitekta iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
 
– Radimo zamenu celokupne krovne konstrukcije iznad glavnog ulaza, kao i iznad dva ugao polulučna dela ženskog ulaza iznad koga su polukupole. Ovaj deo objekta nalazi se u jako lošem stanju. Zamena krovne konstrukcije podrazumeva zamenu drvenih nosača, pokrivača, kao i rabic ljuske – objašnjava nam Demeter.
 
Osim toga, rade se i zidarski radovi, pre svega izrađuju se delovi nedostajuće atike, a to su ukrasni delovi od opeke koji „sakrivaju“ deo krovne konstrukcije i oluke, skidaju se i specijalno fasadne oblikovane opeke i zamenjuju novim. Gabor Demeter kaže da je to izuzetno složen, dugotrajan i „pipav“ posao koji na probu stavlja i veštinu majstora.
 
– Potrebno je izvaditi svaku od oštećenih cigala i zameniti je novom. Nove cigle već je napravio „Tondah“, koji je za ovu priliku morao da napravi posebne nove kalupe – kaže Demeter.
 
Osim toga, na objektu će se raditi i zamena limarije na jugozapadnoj fasadi, i to sve košta 4,2 miliona dinara, a na tenderu je za izvođača radova izabran „Ekspres servis“. Novac za ovu intervenciju obezbeđen je iz gradskog budžeta, posredstvom Fondacije „SOS Sinagoga“. I pored toga što radovi na glavnom ulazu spadaju u zaštitarsku vrstu poslova kojima se vraća izvorni izgled jednog od najlepših objekata u stilu secesije u Subotici, Demeter upozorava da se od njih ne može očekivati previše.
 
– Subotička sinagoga je veoma komplikovan objekat za obnovu i zbog specifičnosti materijala, tehnike izrade i složenosti samog zdanja u koje je nekada moglo da stane i hiljadu i po ljudi – kaže Demeter. Međutim, ne samo zbog složenosti ovog zaštitarskog poduhvata već pre svega zbog nedostatka novca obnova sinagoge, jednog od remek-dela arhitekata Marcela Komora i Deže Jakaba s početka 20. veka, traje već duže od 30 godina. Za to vreme, sinagoga je i dalje na ivici propadanja, pa čak i ono što je urađeno ponekad zahteva ponovnu rekonstrukciju.
 
– Obnovu u najvećem delu finansira sam grad, povremeno dobijamo novac i od Ministarstva kulture, kao i od Svetskog spomeničkog fonda (World monuments fond) iz Njujorka i „Rotšild fondacije“. Sinagogu je Program jevrejske baštine uvrstio u 10 oštećenih sinagoga u jugoistočnoj Evropi i sve su one obnovljene osim naše subotičke. Kada nas je pre nekoliko godina posetio Maks Veber, tehnički direktor Svetskog spomeničkog fonda i video objekat, i koliko je on zahtevan u pogledu zaštite, rekao je da mu je jasno zašto nismo uspeli da završimo restauraciju – kaže Demeter.
 
Za završetak spoljnih radova nedostaje još, kako se procenjuje, bar 12 miliona dinara, a onda bi trebalo da usledi unutrašnja obnova objekta koji je bogato dekorisan. Pre toga, kaže Demeter, svakako bi trebalo odrediti namenu sinagoge, koja bi zbog izuzetne akustike mogla biti koncertna i kongresna dvorana sa sadržajima koji ne bi remetili njen sakralni karakter.