Poskupelo mleko, uskoro i salama

Pored sokova, deterdženata, sada su poskupeli i mleko i mlečni proizvodi, a najavljeno je poskupljenje ulja, mesnih prerađevina i domaće kozmetike.


Jedino što je pojeftinilo su jaja, koja su u marketima pala i 20 do 30 odsto, te se dovode u pitanje razlozi zbog kojih su frapantno poskupela pred uskršnje praznike.

Mleko Subotičke mlekare UHT „otišlo„ je dva posto, pojedini jogurti takođe toliko, a skuplji su i sir i čokoladno mleko. Takođe, uljare su nam najavile poskupljenja, i to od jednog do šest procenata, međutim, ništa konkretno nam nisu dostavile, rečeno nam je u velikim trgovinskim kućama.

Do ovih poskupljenja ne dolazi zbog trgovaca već zbog proizvođačkih cena, tako da se na taj način ne krši uredba o ograničenju marži za najvažnije namirnice jer one i dalje ne prelaze deset odsto.

Takođe, i hemičari najavljuju nova poskupljenja u maju. Proizvođači i dobavljači koji od početka meseca nisu korigovali cenovnike, uradiće to, a među njima je i „Beohemija”. Pomenimo, „Loreal” je „digao” svoj program tri do deset posto, „Džonson i Džonson” od jedan do sedam, a domaći brendovi iz sveta kozmetike poskupeće deset do 12 posto. Inače, „Lorealovi” šamponi za kosu „garnije”, „elsev” i „fruktis” poskupeli su od pet do 7,4 posto, dezodoransi i losioni i mleka za telo „garnije” skuplji su 3,3, odnosno osam posto, kreme za lice šest, a farbe za kosu od 4,5 do 6,7 posto. „Prokter end Gembl” je cene svojih proizvoda korigovao od tri do deset posto. Takođe, skuplji su i „Henkelovi” deterdženti za veš.

Sokovi kompanije „Pepsi” poskupeli su prethodne nedelje, a potom su „skočili” i „Rauhovi”. „Fruvita” je, čuli smo od trgovaca, najavila poskupljenje do juna, i to dva do deset posto, a skuplji će biti i „neskvik” napici, sedam posto. Pojedine domaće mesne industrije najavile su za kraj maja poskupljenje polutrajnih proizvoda od tri posto, a mesnih narezaka od pet procenata.

Podsetimo, i pre izbora se pričalo, a i sada se šuška o mogućem rastu cena, pre svega onih koje reguliše država. Ekonomski stručnjaci ukazivali su na činjenicu da će do izbora tržište biti mirno, odnosno da će nadležne insitucije nastojati da ne dođe do velikih pogoršanja u standardu stanovništva. Međutim, kako kažu, teške i nepopularne odluke moraće da se donesu, a to podrazumeva i povećanje cena.

“Narednog meseca očekujemo blagi pad inflacije, a zatim rast zbog sezonskog rasta cena voća i povrća. U drugoj polovini godine, posle parlamentarnih i predsedničkih izbora, moguće je povećanje regulisanih cena pa bismo kraj ove i početak naredne godine mogli dočekati s inflacijom na gornjoj granici ciljanog koridora” , izjavio je krajem prošlog meseca guverner centralne banke Dejan Šoškić, dodajući da očekuje da bi mogle porasti one regulisane cene koje Vlada nije htela da poveća u predizbornom periodu.

Stručnjaci iz Privredne komore Srbije ne očekuju, pak, poskupljenje namirnica u dogledno vreme. Vladine uredbe koje se odnose na hleb i ograničenje marži velikim su delom doprinele tome da situacija na tržištu bude stabilna. Ponuda je stabilizovana i u dogledno vreme ne treba očekivati nikakve poremećaje na tržištu, navode ono.

“Nema nestašice, domaće tržište je stabilizovano, a tome je, između ostalog, doprinela i Vladina uredba o ograničenju marži za najvažnije namirnice. Međutim, naš problem su zarade i nezaposlenost. Stoga merama ekonomske politike treba pospešiti rast i dinamiku rasta u ostalim sektorima da bismo ostvarili veću zaposlenost i podigli nivo životnog standarda stanovništva” , ocenjuje savetnik predsednika Privredne komore Srbije za agrar Vojislav Stanković.

“Jestivo ulje u Srbiji moglo bi pojeftiniti u drugoj polovini godine jer se očekuje dobar rod uljarica i stabilna domaća proizvodnja, a i situacija na međunarodnom tržištu ide naruku nižim cenama” , očekuje Vojislav Stanković.

U regulisane cene spadaju električna energija, prirodni gas, komunalne, saobraćajne, telekomunikacione i poštanske usluge, pa i TV-pretplata. Takođe i lekovi, duvan, putarine i usluge obdaništa. Pod državnom kapom su i hleb, čija je cena uredbom ograničena na 44 dinara, a i druge najvažnije namirnice „zakucane” su maržama od deset odsto.