Centar za strna žita: Kraj agonije do 25. maja

Ministarstvu prosvete i nauke verifikovalo je tokom vikenda načelno usaglašeni Protokol o rešavanju statusa Centra za strna žita. Uprkos tome, zaposleni u toj ustanovi odlučili su da samo privremeno obustave dvonedeljni štrajk i višednevnu blokadu zgrade Šumadijskog okruga.

Sindikalni vođa zaposlenih u Centru za strna žita, Blagoje Kovačević, potvrdio je za Danas da će ostati u pripravnosti i posle zvanične verifikacije protokola. „Imamo loša iskustva sa nadležnima u Ministarstvu prosvete i nauke, koji lako zaboravljaju data obećanja i načelne dogovore i sporazume. Zato ćemo ostati pripravni do 25. maja, do kada bi trebalo da se stvore uslovi za normalno funkcionisanje naše ustanove“, kaže Kovačević.

Ako je suditi prema ishodu prošlonedeljnih pregovora između nadležnih u Ministarstvu prosvete i nauke, s jedne, i rukovodstva gradske uprave i predstavnika zaposlenih u kragujevačkom Centru za strna žita, s druge strane, moglo bi se reći da se nazire kraj agonije te naučno istraživačke ustanove.

Do 25.maja trebalo bi da se preciziraju detalji dokumenta kojim bi grad preuzeo vlasnička prava nad Centrom, dok će država, kao dosadašnji vlasnik ustanove, izmirivanjem duga od oko 4,5 miliona dinara, obezbediti deblokadu računa. Prema već postignutom načelnom dogovoru država će privremeno finansirati rad Centra.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, Jugoslav Ristić, koji već godinama učestvuje u pregovorima za rešavanje problema sa kojima se suočava Centar za strna žita, sumnja da su namere države prema toj ustanovi, i zaposlenima u njoj, iskrene.

– Bojim se da je reč o kupovini vremena. Voleo bih da grešim, ali mi se čini da nikoga u Ministarstvu prosvete ne zanima sudbina ovog Centra, baš kao što ih nije zabrinulo to što je u unutrašnjosti Srbije već ugašeno nekoliko sličnih naučno straživačkih ustanova. Uostalom, i kragujevački Centra za strna žita bi odavno bio „zakatančen“, a njegova imovina rasprodata, da nije zaposlenih koji se godinama bore za opstanak ustanove, a time i za sopstvenu egzistenciju – ističe Ristić.

Agonija najstarije naučno istraživačke ustanove ne samo u Srbiji, već i na Balkanu (osnovana je pre 114 godina), čiji su stručnjaci izumeli i patentirali gotovo stotinu novih sorti žitarica, traje godinama unazad, dok je račun Centra, zbog neizmirenih potraživanja, u blokadi od avgusta 2009.

Zaposleni u Centru su u više navrata pokušavali da štrajkovima i protestima skrenu pažnju nadležnih i javnosti na to da je ustanova, nebrigom države, dovedena na ivicu opstanka. Rekacije, međutim, nije bilo. Naprotiv, nadležni nisu reagovali ni kad su zaposleni u Centru, u oktobru 2009, javno spalili svoje doktorske, magisratske i ostale diplome, kao i brojna priznanja za doprinos razvoju novih sorti žitarica, što je snažno odjeknulo ne samo u domaćoj, nego i u međunarodnoj javnosti.

Propadanje Centra kulminiralo je početkom decembra prošle godine, kad su sudski izvršitelji najavili licitacijsku rasprodaju kombajna, traktora, mehanizacije i ostale pokretne imovine. Rasprodaju imovine, zakazanu za 22. decembar, sprečili su zaposleni u toj ustanovi, koji su onemogućili sudske izvršitelje i potencijalne kupce da organizuju licitaciju. Tek nakon toga, u Kragujevac su stigli predstavnici Ministarstva prosvete i nauke koji su sa gradskim čelnicima i zaposlenima u Centru, postigli načelni dogovor o početku rešavanja problema u toj ustanovi.

Predstavnici Ministarstva prosvete i nauke su u međuvremenu izbegavali svaki kontakt sa rukovodstvom gradske uprave i zaposlenima u Centru za strna žita, a u Kragujevac su ponovo došli tek kad su revoltirani radnici te ustanove blokirali rad Šumadijskog okruga. Da li su, i u kojoj meri, namere predstavnika države iskrene, videćemo već narednih dana.

Ono što je, međutim, sasvim izvesno jeste činjenica da zaposleni u kragujevačkom Centru za strna žita nemaju nameru da odustanu od borbe za rešavanje statusa te ustanove. Naprotiv, za opstanak Centra, poručuju, boriće se po svaku cenu.

Šta predviđa Protokol


Protokolom, koji bi trebalo da bude realizovan do 25. maja, između ostalog, predviđeno je svojevrsno partnerstvo države i gradu Kragujevca u vlasništvu i upravljanju Centrom za strna žita. Precizirano je, takođe, da država isplati dug Centra od oko 4,5 miliona dinara. Time bi bio deblokira račun i omogućeno normalno funkcionisanje najstarije naučno istraživačke ustanove u Srbiji i na Balkanu, sa tradicijom dužom od jednog veka.