Nadničari srećni kad vežu dve dnevnice

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Nadničari srećni kad vežu dve dnevnice

    Ono što je za Beograđane decenijama bio “Vuk”, za Piroćance koji nastoje da se dokopaju kakvog-takvog sezonskog posla je Guševica. Reč je o platou kod istoimene česme iz turskog vremena, gde se zorom, dok grad još spava, okupljaju nadničari: sakupljači sena, kopači vinograda, fizički radnici i majstori na građevinama.


    Ponuda poslova opada, pa ih je sve manje. Malobrojni stočari uvode mehanizaciju, većina vinograda u ovom kraju je zakorovljena, a izgradnja kuća gotovo da je zamrla. Zato se umesto nekadašnjih stotinak nadničara, sada okupi svega desetak.

    – U životu sam radio sve poslove. Poslednjih godina ovde dolazim oko pet ujutro, ostanem do sedam i najčešće se vraćam kući, jer nadničari nikome ne trebaju. Jednostavno – posla nema – kaže Miodrag Petković (48).

    Dobri majstori građevine su se manje-više uhlebili na Koridoru 10, otišli su put Rusije ili Afrike, a “prosta radna snaga” nikog ne interesuje. Majstorska dnevnica je oko 2.500 do 3.000 dinara, dok fizički radnik, ako nađe posao, na kopanju vinograda, na primer, može da zaradi oko 1.500.

    – Ne pamtim kad sam poslednji put bio angažovan dva dana uzastopno – kaže Petković. Prema njegovim rečima jedini siguran sezonski posao je za cepanje drva u septembru i oktobru, a cena po kubiku je 150 dinara.

    U okolini Nove Varoši, seča omorika i izvlačenje građe iz privatnih i državnih šuma glavni su sezonski poslovi. Sa 25.000 hektara, više od 40 odsto opštine je pod šumom, pa je to prilika za dodatni izvor prihoda. Zbog duge zime seča kasni, a rabadžije kreću tek posle Đurđevdana.

    Za seču kubika smrča i jela što podrazumeva i zavođenje šumskog reda na Zlataru, Muretnici i Bosanju plaća se 370-450 dinara po kubiku. Izvlačenje balvana je od 600 do 700 dinara, dok je cena za stabla iz dubodolina i do 1.000 dinara. U privatnim šumama izvlačenje od panja do kamiona, plaća se 5-15 evra po kubiku.

    – U šumu se ne ide bez jakih volova. Rizičan je i naporan posao, ali se na ovom vremenu nema odakle “otkinuti” dinar. Sreća je što sve više vlasnika izbegava mašine u šumi i opredeljuje se za volovsku zapregu jer ne uništava podmladak – kaže Marko Grbović, iz Drmanovića, jedan od najmlađih rabadžija na Zlataru.

    Zbog slabe prodaje krompira i drastično smanjene setve, ovog proleća mnogi su ostali bez nadnica. Za utehu im ostaje posao u ariljskim i ivanjičkim malinjacima, gde se najčešće odlazi kod “starog gazde”.

    Sezonski radnici sa područja Novog Pazara, građevinari i fizički radnici mahom rade u inostranstvu. Mnogi iz ovog kraja imaju firme u Nemačkoj, Belgiji, Austriji i Luksemburgu, a neki u sezoni upošljavaju i 1.000 ljudi, obično u proleće, ovi preduzetnici sa Peštera odvode nekad sa papirima, a najčešće na crno, tesare, zidare, molere, keramičare i radnike sličnih zanimanja, koji tamo ostaju do jeseni. Plaća se po satu, u zavisnosti od kvalifikovanosti i težine posla, obično se dnevno radi od 10 do 12 sati, negde i više, a satnica se uz plaćeni obrok i smeštaj kreće od pet do deset evra.
     
    Čuvali svinje deset dana


    LJubomir Kostadinović, iz sela Pokrovenik, kod Pirota, pre dve godine je u dva navrata angažovao sezonce za čuvanje krda svinja, ali kaže da se nisu pokazali kao najbolji radnici.

    – Kod mene je bio jedan bračni par iz Sukova kojima sam obezbeđivao hranu i smeštaj, platu od po 25.000 dinara, ali sam brzo shvatio da su ljudi bili primorani da se late bilo kakvog posla i da ne znaju da rade sa stokom. Posle svega desetak dana lepo smo se pozdravili. Angažovao sam zatim jednog mladića koji je posle nekoliko dana sam otišao. Shvatio je da čuvanje svinja nije lak posao – kaže Kostadinović.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE