Očevi krivi za veliki broj bolesti kod dece?

Doktori i naučnici već godinama za bolesti krive naše roditelje, smatrajući da se mnoge od njih prenose genetskim putem. Sada sumnjaju da i loše navike roditelja mogu da stvore srčane smetnje kod deteta.
 
Međutim, uglavnom su očevi na udaru naučnika, jer sada studije pokazuju da su muški geni pa i način njihove ishrane i nivoi stresa „krivi“ za neke ozbiljne zdravstvene probleme njihovih naslednika poput dijabetesa, depresije i gojaznosti.
 
Naučnici sa Lester univerziteta analizirali su uzroke više od 3.000 muškaraca i otkrili da oni iz česte grupe genetskih karakteristika (haplogrupe I) imaju 50 odsto veće šanse za dobijanje koronarnih bolesti od muškaraca iz drugih genetskih grupa.
 
Ova genetska mana je centar muškog genetskog identiteta. Prenosi se putem Y hromozoma, koji određuje pol beba (tj. određuje muški pol) – tako da se prenosi sa očeva na sinove.
 
Smatra se da ova, još uvek neidentifikovana, genetska mana u muškom imunom sistemu uzrokuje hronične upale u arterijama što dovodi do srčanih oboljenja. Muškarci, nažalost, ne mogu promeniti svoje gene, ali mogu promeniti neke loše navike i na taj način smanjiti opasnost od dobijanja potencijalnih bolesti.
 
Za utvrđivanje pripadnosti ozloglašenoj halogrupi I još uvek ne postoji test, ali ako otac i ujak, na primer imaju iste zdravstvene probleme, velika je mogućnost da će od njih patiti i njihovi naslednici. Poslednje istraživanje je samo deo šire studije u kojoj naučnici pokušavaju da otkriju bolesti koje se prenose sa tate na sina putem Y hromozoma.
 
„Već se zna da geni ovog hromozoma povećavaju rizik od rađanja deteta sa autizmom,“ kaže dr Blumer, jedan od autora studije. „Potrebno je još istraživanja kako bismo shvatili kako ti problemi nastaju.“
 
Naučnici trenutno rade na otkrivanju veze između loših navika muškaraca i kako se one mogu preneti putem gena na njihovu spermu. Čini se da pripadnici jačeg pola mogu da prenesu na decu i neke svoje zavisnosti pa i depresiju.
 
Muška sperma sadrži gene koji mogu da se promene i koji mogu da utiču na razvoj njihove dece, kako sinova tako i ćerki. Te loše promene u genima nazivaju se „epigenetske“, a do njih dolazi zbog lošeg životnog stila oca.
 
Naučnici iz Njujorka govore kako su te sumnje potvrdili u laboratorijskom eksperimentu na pacovima. Kod njih su pronađene epigenetske promene u spermi kod mužjaka koji su pokazivali znakove stresa i anksioznosti.
 
Studija je pokazala da su njihovi mladunci pokazivali preteranu osetljivost na stres i da su brže postajali anksiozni i depresivni od mladunaca „normalnih“ pacova.
 
Možda najvažnji faktor koji utiče na očevo „nasledstvo“ je način ishrane, a to otvara potpuno novo naučno polje. Istraživanje profesorke Ane Ferguson pokazalo je da očevi koji se hrane visoko masnom hranom mogu imati ćerke sa visokim šansama za dobijanje dijabetesa.
 
Te devojčice se rađaju sa niskim nivoima insulina i intolerancijom na glukozu, što su klasični znaci ove bolesti. Roditelji moraju da shvate da ako žele zdrave naslednike i oni moraju biti zdravi i odgovorni.