Gostovanje šekspirologa Stenlija Velsa u Beogradu

Beograđanima se pružila jedinstvena prilika da sretnu i čuju jednog od najvećih živih šekspirologa Stenlija Velsa, koji je u petak održao konferenciju za novinare u izdavačkoj kući „Klio“, koja je objavila njegovu knjigu „Šekspir i družina“, jednu od tridesetak posvećenih Vilu iz Stratforda.
 
Vels predsedava Memorijalnom fondacijom Šekspirovog rodnog mesta i počasni je upravnik Šekspirovog kraljevskog pozorišta a bio je direktor Škspirovog instituta gde je kao glavni urednik štampao kanonsku verziju „Sabranih dela“. On je najavio da će i u Beogradu argumentovano, sa opipljivim dokazima braniti svoje najdublje uverenje da je Šekspir iz Stratforda istorijska ličnost koji je sam ili u saradnji sa nekim od savremenika, što je bila uobičajena praksa, napisao drame i poeziju koji su ga uzdigli na pijedastal jednog od najvećih pisaca na svetu svih vremena.
 
Predstavljajući Velsa prof. dr Zoran Paunović je ocenio „da je on već uspeo da u proučavanju Šekspira ostavi trag koji je nemoguće izbrisati i da prati i dalje razvija savremenu kritičku i naučnu misao koja Šekspira vidi ne kao usamljenog velikana, već kao punopravnog člana pozorišne zajednice elizabetanske Engleske“.
 
Autor pogovora za knjigu „Šekspir i družina“ Aleksandar Dimitrijević je podsetio da među Velsovim knjigama posvećenih Šekspiru posebno mesto zauzimaju njegova obimna studija “ Šekspir za sva vremena“ u kojoj je doneo recepciju Šekspira od njegovog doba do naših dana, kao i najnovija „Šekspir, seks i ljubav“.
“
U delu “Šekspir i družina“ autor pokušava da na prigodan i, gde je to moguće, zabavan način odredi njegov položaj u odnosu na glumce i druge pisce tog vremena i da ga prikaže kao zaposlenog dramskog pisca sa profesionalnim obavezama prema ostalom pozorišnom osoblju bez čije pomoći njegova umetnost ne bi bila toliko uspešna“, naglasio je Dimitrijević.
 
Vels je, objašnjavajući motiv koji ga je naveo da napiše ovu knjigu, rekao da „ukoliko Šekspira sagledamo kao jednog od članova sjajne družine, postaćemo svesniji onoga što ga čini jedinstvenim“. Za njega je knjiga pre svega presek trenutka u kome je živeo Šekspir i pokušaj da se pokaže da on nije bio usamljeni genije koji se pojavio kao iz vedra neba i da pitanje kolaboracije dvojice ili više članova „družine“ nije bilo važno kao što je to danas kada se toliko rasprvalja o „autorstvu“ Šekspirovog celokupnog opusa.