Nedovoljno trajnog smeštaja sa osobe sa autizmom
U Beogradu postoje samo dva dnevna boravka za osobe sa autizmom, i oni su podeljeni po uzrastu – prvi za decu do 15 godina, i drugi za one koji su starosti od 15 do 30 godina – objašnjava Ljubica Stjepanović-Muhić, majka deteta obolelog od autizma.
Ona kaže da su pomenuta dva dnevna boravka prebukirana, i da je veliki broj obolelih koji godinama čekaju mesto u njima. Mnogim osobama sa autizmom neophodna je briga 24 sata dnevno, a najveći deo tereta oko zbrinjavanja ovih pacijenata nosi porodica.
– U Srbiji postoji samo jedna ustanova za trajni smeštaj osoba sa autizmom, što je porazno kada se zna da u našoj zemlji ima više hiljada obolelih. Neophodno je da se država uključi u ovaj problem i pomogne – objašnjava naša sagovornica.
Iako zvaničan podatak o broju obolelih od autizma u našoj zemlji ne postoji, zna se da se na svakih 150 mališana rodi jedno dete sa autizmom, kaže Vesna Petrović, predsednik Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom. U ovom udruženju postoji oko 3.000 prijavljenih ljudi sa autizmom, ali se procenjuje da je njihov broj veći.
– Porodice brinu o osobama sa autizmom dokle god mogu, a trajnom smeštaju ovih ljudi se pribegava kada samohrani roditelji više nisu u mogućnosti da se staraju o njima, kada su bolesni ili kada su osobe sa autizmom agresivne. Trenutno trajno zbrinjavamo devojku sa autizmom čija je samohrana majka bolesna. Porodice se teško odlučuju na ovaj korak, ali mnogi više ne mogu da brinu o svojim bližnjima koji boluju od autizma. Činjenica je da u Srbiji postoji samo jedan stacionar trajnog tipa za ljude sa autizmom, na Bežanijskoj kosi, i u njemu se trenutno nalazi 48 pacijenata – priča Vesna Petrović, čiji sin boluje od autizma.
Ona podseća da prema zakonskim odredbama o socijalnoj zaštiti svaka lokalna samouprava treba da ima trajni boravak za osobe sa autizmom.
Činjenica je da u našoj zemlji funkcioniše samo jedna ustanova za trajni smeštaj obolelih od autizma, što nije dovoljno kada je u pitanju potreba za trajnim smeštajem ovih pacijenata, kaže Suzana Paunović, pomoćnik ministra rada i socijalne politike.
– Završavamo domsko odeljenje u Šapcu gde će biti mesta za 40 korisnika, i očekujemo da će u junu biti kompletno završeno opremanje ove ustanove. Time bi se rasteretio centar u Beogradu, gde ima mesta za 46 osoba sa autizmom. Znamo da broj mesta za obolele nije velik, ali to je praktično dupliranje postojećih kapaciteta – objašnjava Suzana Paunović.
Sa Republičkim udruženjem Srbije za pomoć osobama sa autizmom Ministarstvo rada i socijalne politike počelo je i gradnju kuće u sklopu postojećeg doma u Sremčici, gde će roditelji koji dovode obolelu decu na preglede u Beograd, moći da provedu nekoliko dana.
– Posebno se angažujemo u podršci porodicama da što kasnije daju dete u trajni smeštaj. U tom cilju otvarali smo dnevne boravke i sada u Srbiji radi više od 90 ovakvih boravaka za osobe sa autizmom. Postoji potreba da se kapaciteti šire, ali limitirani smo budžetom – kaže Suzana Paunović.
Stanovanje uz podršku
– U svetu postoji sistem stanovanja uz podršku, gde najviše šest obolelih od autizma živi zajedno u stanu ili kućici uz nadzor stručnjaka. Pokazalo se da je ovaj sistem dobar i to bi moglo i kod nas da se primenjuje. Mnogi članovi udruženja su spremni i da zaveštaju stanove u tu svrhu, a država bi trebalo da obezbedi stručnu brigu. To je i najhumaniji način zbrinjavanja ovih bolesnika, jer ako osoba sa autizmom i završi školu, nije u stanju da se sama brine o sebi – objašnjava Vesna Petrović.
Novi Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa da će se stanovanje uz podršku finansirati kao usluga u nerazvijenim opštinama iz budžeta republike, podseća Suzana Paunović.
– Najveći problem u uspostavljanju te usluge je što je ona prilično skupa, zahteva iznajmljivanje stanova i obezbeđivanje stručne zaštite, ali mi ćemo raditi na tome – kaže Suzana Paunović.
