Nov metod za rano otkrivanje demencije u KCS
Pacijenti sa prvim znacima demencije na Institutu za neurologiju Kliničkog centra Srbije, odnedavno novom metodom mogu da utvrde da li su oboleli od Alchajmerove bolesti. Reč je o prvoj biološkoj metodi, odnosno testu koji određuje postojanje određenih biloških markera u cerebrospinalnoj tečnosti, koja se nalazi u mozgu, i oko njega i kičmenoj moždini.
Do sada se bolest dijagnostikovala samo na osnovu kliničke slike, što je odlagalo vreme otpočinjanja terapije. Novim načinom dijagnostike, prema rečima profesora dr Elke Stefanove specijaliste neuropsihijatrije iz Centra za poremećaje pamćenja i demencije KCS, znatno ranije se utvrđuje postojanje „Alchajmera“:
– Ovaj test omogućava da se bolest otkrije još u ranoj fazi, kada se još nije razvila demencija. Metod je priznat u svetu desetak godina, i najčešće se koristio kao dopunski metod dijagnostikovanja bolesti.
Kod bolesnika se, objašnjava naša sagovornica, može otkriti da li se u likvoru nakupljaju beta amiloidni proteini, što je osnova ovog oboljenja.
– Zbog nakupljanja ovog proteina onemogućen je prenos informacija između nervnih ćelija. One progresivno propadaju naročito u slepoočnim režnjevima što dovodi do teškoća sa pamćenjem – objašnjava dr Stefanova.
Pacijentima se lumbalnom punkcijom vadi uzorak likvora na analizu. Metoda je bezbolna i bezopasna, i vrlo retko daje kontraindikacije. Pacijenti nakon punktiranja, ostaju dva do tri sata na Klinici.
Procenjuje se da od Alchajmerove bolesti u Srbiji boluje oko 100.000 ljudi. Kod nas se dijagnoza ove bolesti uspostavlja kasno, kada su onesposobljavajući simptomi jasni, a mentalne promene potpuno vidljive.
Dr Stefanova objašnjava da se zavisno od stepena bolesti u lečenju Alchajmerove bolesti koriste dve grupe lekova:
– I jedni i drugi su simptomatski lekovi, što znači da ne mogu da izleče bolest, već samo uspostavljaju hemijsku ravnotežu u mozgu i na neko vreme usporavaju tok bolesti.
Profesor dr Slavica Đukić Dejanović, predsednik Udruženja psihijatara Srbije, kaže da učestalost ove bolesti raste sa godinama i da se udvostručuje svakih pet godina posle šezdesete:
– U poznim godinama postoji potreba za nadgradnju i obogaćivanje mentalnog života ljudi, što može značajno da pobošlja kvalitet života obolelih osoba. Važno je da se pacijentu objasni priroda bolesti i da lekove nije nužno primenjivati ukoliko nisu neophodni.
Broj dementnih osoba će do 2030. godine u svetu biti oko 63 miliona, a jedan broj njih će imati problem sa vaskularnom demencijom – kaže profesor dr Nadežda Čovičković Šternić, šef odeljenja za cerebrovaskularne bolesti na Klinici za neurologiju KCS. Vaskularna demencija je najčešća posle Alchajmerove, a bolest se može prepoznati ukoliko pacijent osim teškoća sa intelektualnim funkcionisanjem ima i srčane probleme, visok pritisak ili dijabetes.
POVREDE MOZGA
Najznačajniji faktori rizika za nastajanje Alchajmerove demencije su starije životno doba, povišen krvni pritisak (iznad 120/80), pušenje i visoke vrednosti holesterola, posebno „lošeg“ holesterola, teže ili ponovljene povrede mozga, nasledni faktori, niži nivo intelektualne aktivnosti (odsustvo intelektualnih stimulacija).
