Šta čitaju srpski pisci

Povodom Svetskog dana knjige, 23 .aprila, Tanjug je pitao srpske pisce različitih generacija i poetika šta sada čitaju.

Dragoslav Mihailović, Gojko Božović, Matija Bećković, Rajko Petrov Nogo, Dejan Stojiljković, Milovan Vitezović, Vladimir Kecmanović, Mirjana Đurđević i Vladislav Bajac otkrili su da ponovo čitaju antologijska dela, ali su neki priznali i da su „pali“ na jeftine krimiće i da gledaju popularnu tursku seriju „Sulejman Veličanstveni“.

Akademik Dragoslav Mihailović upravo čita „Zapise iz mrtvog doma “ Fjodora Dostojevskog, eseje Leona Koena „Ogledi o poeziji“ i sećanja svog sapatnika sa Golog otoka Miroslava Kovačevića „Gde nestade car Nemanje blago“.“Sve što se odnosi na Goli otok zanima me, a sada je sve manje svedoka, nekoliko destina, i to je razlog što čitam Kovačevićeva sećanja“, objasnio je pisac romana „Kad su cvetale tikve“ i “ Petrijin venac“. Zapitan šta ga je podstaklo da se vrati Dostojevskom, Mihajlović je rekao da je dela ruskog klasika čitao, i to više puta, u originalu.“Šetajući, u izlogu jedne antikvarne knjižare video sam da imaju prevedenog Dostojevskog pa sam odlučio da ćerki, koja nije čitala „Zapise“, kupim prevod. Sada iznova, sa velikim zadovoljstvom čitam, uživam u tom teškom, mučnom štivu“, dodao je.

Mihailović je preporučio čitaocima zbirku pripovetki Dejana Tijaga Stankovića „Odakle sam bila, više nisam“ koju je, kako kaže, upravo pročitao i izuzetno mu se svidela.
 
Gojko Božović: Čitam Zbignjeva Herberta

Iskusni urednik, književni kritičar,osnivač izdavačke kuće „Arhipelag“ i pre svega pesnik Gojko Božović u svom odgovoru otkriva da mu poezija pruža najveće zadovoljstvo i kao čitaocu. „Trenutno čitam poslednju knjigu pesama Zbignjeva Herberta „Epilog oluje“. Čitam je iznova, ne znam koji već put, ali se ova Herbertova knjiga, kao i svaka velika poezija, samo tako i može čitati: sa strašću i uzbuđenjem i sa stalnim otkrićima u novim čitanjima. Herbert je mera pesništva, a ova knjiga je njegov veliki epilog“, rekao je Božović.
 
Matija Bećković: Čitan rukopis koji još nema naslov

Još jedan akademik, koga je pesničko stvaralaštvo uvelo među besmrtnike, Matija Bećković, dao je neočekivan odgovor: on upravo čita rukopis koji još nema ni naslov, a dobio ga je od reditelja Baneta Sekulića.“Sekulić, kao verni i stalni pratilac akademika Milorada Bate Mihajlovića, godinama je zapisivao sve što je ovaj slikar govorio pa je to neka vrsta Batinih memoara“, kazao je Bećković. On je priznao da su zapisi bili za njega veliko iznenađenje, jer je verovao da je sve što je Bata pričao zauvek otišlo sa njim u grob.“Ispostavilo se da ništa nije izgubljeno, jer se našao Sekulić koji ga je pratio i beležio sve one njegove nezaboravne usmene eseje“, ispričao je pesnik čiju poemu „Vera Pavladoljska“ gimnazijali sada uče za lektiru.

Bećković je otkrio da se obratio direktoru „Službenog glasnika“ Slobodanu Gavriloviću da pogleda Sekulićeve zapise, i da su oni potom prosleđeni uredniku Branku Kukiću, jednom od najboljih znalaca knjiga o umetnicima i umetnosti.“To će biti prava velika monografija jednog velikog slikara“, predviđa Bećković i na kraju citira Mihajlovićeve reči: „Majka me je pomilovala samo jednom. Mislila je da spavam.“ Bećković zaključuje da su samo te reči dovoljan razlog da se objavi taj dragoceni rukopis.
 
Rajko Petrov Nogo: Došao sam u posed „Sabranih dela“ Ive Andrića

Pesnik Rajko Petrov Nogo bez razmišljanja je odgovorio da je „dobrotom izdavača došao u posed „Sabranih dela“ Ive Andrića u 20 tomova i da sada iznova čita i prelistava ono što je čitao čitavog svog veka“. Za Noga je uzbudljivo otkriće da je celokupan Andrićev opus priređen hronološkim redom, pa ima priliku da bude „iznenađen nečim poznatim“ jer su sva dela smeštena u kontekst svog nastanka.
 
Dejan Stojiljković: Čitam stripove

Dejan Stojiljković, jedan od „mladih lavova“ srpske proze koji je, ne napuštajući rodni Niš pokazao da se može postati bestseler pisac i osvojiti i nagrada „Miloš Crnjanski“ sa “ Konstantinovim raskršćem“, a sada je u žiži interesovanja sa „Dugim noćima i crnim zastavama“ otkrio je da, čitajući, upravo otkriva novog izdavača stripova iz Gadžinog Hana. „Čitam dva stripa u izdanju malog izdavača „Arkona“ iz Gadžinog Hana, prvog južnosrbijanskog izdavača licencnih izdanja stripovskog giganta „Bonelija“, javio je Stojiljković i dodao da je pitanju kombinovana epizoda Martija Misterije i Natana Nevera sa sjajnom pričomi i još boljim crtežom.

“ Od proze, uživam u romanu prvencu vrsnog pripovedača Adrijana Sarajlije „Ogledalo za vampira“. Vešto skrojena priča, izuzetan stil, zanatska potkovanost na kojoj mnogi mogu da zavide mladom autoru“ odgovorio je on.
 
Milovan Vitezović: Uglavnom čitam ono što mi je potrebno za pisanje
Jedan od najpopularnijih, najproduktivnijih savremenih pisaca Milovan Vitezović objasnio je da sada, uglavnom, čita samo ono što mu je potrebno za pisanje, a to je u ovom času knjiga sećanja Vere Crvenčanin „Ima tako ljudi“.“Vera je bila udata za pisca Skendera Kulenovića, a bavila se pozorišnom režijom i sada je starica koja ima 92 godine“, ispričao je Vitezović i precizirao da je za njenu knjigu sećanja saznao čitajući „Politiku“, a potom je jedva pronašao to delo.

„Pošto sam upravo pri kraju pisanja romansirane biografije Branka Ćopića, a poznato mi je da su Ćopić i Kulenović bili kumovi, potražio sam knjigu Crvenčaninove da proverim šta je ona zapisala o Ćopiću“, kazao je Vitezović.

U prvom čitanju, kaže Vitezović, samo je tragao za onim što se odnosilo na Ćopića, a kada je shvatio da je knjiga uzbudljivo svedočanstvo o ideološkim lomovima unutar porodice Crvenčanin, kao i svedočenju savremenika i prijatelja Bojana Stupice, Ranka Marinkovića, Miroslava Krleže, vratio se da je čita ta secanja od početka.
 
Vladimir Kecmanović: Čitam ‘Pre nego što sve počne da se vrti’ Milene Marković

Vladimir Kecmanović, autor romana „Top je bio vreo“, koji je ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu, a zatim bio ovenčan nagradom „Meša Selimović“, da bi na kraju bio ekranizovan, odgovorio je da „trenutno ponovo čita zbirku pesama ‘Pre nego što sve počne da se vrti’ Milene Marković“. Pisac koji je stekao široku popularnost pišući „žestoke“ kolumne u medijima objasnio je da čita baš tu knjigu „zbog svega što unutra piše“. Pošto je na anketu odgovorio putem mejla, on je naveo kao primer pesmu koja počinje stihovima „nemojte da rušite grad/on je mnogo ružan/i dosta su ga puta rušili/možda je zbog toga tužan…“

Na kraju pesme on je zaključio: „Ko je razumeo, nema šta da mu se objašnjava. Ko nije – uzaludno je.“
 
Mirjana Đurđević: Gutam stare krimiće 

Spisateljica prof. dr Mirjana Đurđević, koja je takođe dobitnica nagrade „Meša Selimović“, ali one regionalne koja se dodeljuje u Tuzli, odgovorila je da „guta stare krimiće iz biblioteke ‘Crna ptica’ u izdanju nekadašnje beogradske ‘Jugoslavije’.“
 
„Motiv je trivijalan, dobila sam ih na poklon i nisam mogla da odolim nostalgičnom putovanju u vreme kada je i ‘običan krimić’ bio tretiran kao Knjiga“, objasnila je razlog izbora ove lektire i zapitala: „Da li je dovoljno retro da bi bilo in?“
 
Za Đurđevićevu je važno što te knjige imaju „savršni prevod, pristojnu lekturu i korekturu, prelom i nijedna od tih skromnih džepnih knjižica, koje su prošle kroz mnogo ruku, nije se raspala za 45 godina“.“Slično je i sa sadržajem. Iako nijedan od tih autora nije ušao u istoriju ‘žanrovske’ književnosti, svaki od tih romana za tri koplja prednjači u odnosu na današnje belosvetske bestselere. Objašnjenje je jednostavno, ali i mučno, pa, ipak, ne bih na Dan knjige. I ja mu dođem neki pisac“, zaključila je Đurđevićeva.
 
Vladimir Bajac: Čitam o životu žena u osmanskim haremima

Vladislav Bajac, pisac čitanih, nagrađivanih i prevođenih romana, osnivač i urednik izdavačke kuće „Geopoetika“, rekao je da čita „esejisticku knjigu Orhana Pamuka ‘Naivni i sentimentalni romanopisac’, poslednju koju je objavio“. Bajac, koji je srpskim čitaocima otkrio turskog pisca pre nego što je on dobio Nobelovu nagradu, obašnjava da se u novoj knjizi Pamuk „bavi temama kao sto je analiza ljudskog uma u procesu čitanja romana, o realnom i izmišljenom, o karakterima, vremenu i radnji, recima, slikama i predmetima… „“A narocito, ovu knjigu čitam zbog poglavlja o „Muzejima i romanima“ jer se najzad bliži i dugo ocekovano otvaranje Pamukovog „Muzeja nevinosti“ sastavljenog upravo od materijalizovanih predmeta iz njegovog poslednjeg, istoimenog romana. Taj obrnuti proces prirodnom – da na osnovu fikcije tj. jedne Knjige nastaje pravi Muzej – iako deluje neverovatno, kazuje nam da su snovi ostvarivi“, poručio je Bajac.

On je otkrio da čita i nekoliko knjiga (na engleskom) o životu žena u osmanskim haremima, na dvorovima, na selu u srednjem veku.“Uživam u lepoti slika koje reči iz ovih knjiga stvaraju. Eto, opet obrnut proces od uobičajenog. No, da ne bude zabune, ne čitam ih zbog TV serije ‘Sulejman Velicanstveni’, iako, priznajem, seriju gledam“, našalio se pisac koji je izuzetno dobro istražio vreme Sulejmana Veličanstvenog, pišući roman “ Hamam Balkanija“.