U Srbiji se svake godine otvori 300 privatnih ordinacija

Svake godine u Beogradu se otvori više od 300 ambulanti i ordinacija, a bar stotinu privatnika stavi ključ u bravu. Trenutno pacijente prima 2.194 privatnih zdravstvenih ustanova, koje su od Ministarstva zdravlja dobile dozvole za rad. Po podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, međutim, u prestonici radi samo 775 privatnih zdravstvenih ustanova.
 
Prema rečima doktora Zorana Panajotovića, načelnika zdravstvene inspekcije u Ministarstvu zdravlja, do ove razlike u statistici došlo je zbog neažurnosti vlasnika privatnih ordinacija, koji ne šalju podatke Gradskom zavodu, iako su po Zakonu o evidencijama u oblasti zdravstva dužni da to rade.
 
– Ako ne dostavljaju evidenciju o broju pregledanih pacijenata i vrstama usluga, privatne zdravstvene ustanove mogu biti kažnjene novčano sumom od 200.000 do milion dinara – objašnjava dr Panajotović. – S obzirom na to da nam se podaci drastično razlikuju u odnosu na Gradski zavod, moraćemo da proverimo stanje na terenu i da pojačamo kontrolu.
 
Pre početka rada svaka privatna ustanova mora tražiti saglasnost od Ministarstva zdravlja za obavljanje određene delatnosti. To je regulisano Zakonom i Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe.
 
– U zavisnosti od oblika rada koji žele da osnuju moraju ispuniti standarde u pogledu kadrova, prostorija, opreme i lekova, ali na prvom mestu je licenca zdravstvenih radnika – napominje načelnik zdravstvene inspekcije. – Najviše dozvola izdaje se za otvaranje stomatoloških ordinacija i apoteka.
 
Bez obzira na veliki broj privatnih ordinacija, ambulanti, pa čak i bolnica, dr Panajotović smatra da je lečenje u ovim ustanovama na visokom nivou.
 
– Moram da priznam da je, u odnosu na broj objekata koji postoje, broj žalbi građana skoro zanemarljiv – kaže naš sagovornik. – Kontrolišemo ih po istim kriterijumima kao i državne ustanove, a povremeno imamo i specijalne akcije koje traju od tri do sedam dana, kada se odlučimo da proverimo na primer sve ginekološke ili sve pedijatrijske ordinacije. Privatni preduzetnici su tržišno orijentisani i zato vode računa o svakom korisniku, da bi im došao ponovo. Trude se da ispune sve uslove kako bi mogli da stiču dohodak.
 
Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti precizirano je koliko lekara mora raditi u svakoj ordinaciji, a koliko ostalog osoblja. Navedeno je do detalja i kako moraju izgledati prostorije u kojima se primaju i pregledaju pacijenti i šta se sve od opreme mora nabaviti. Dr Panajotović tvrdi da vlasnici privatnih bolnica veoma vode računa da ispoštuju Pravilnik i da je često situacija bolja nego u državnim ustanovama.
 
Kao što svaka roba ima svog kupca, tako i za zdravstvene usluge koje su često preskupe uvek ima pacijenata koji imaju i žele da plate. Zato se suma koju treba izdvojiti za pregled ili lekarsku intervenciju drastično razlikuje. U jednoj ordinaciji ginekološki pregled košta 1.500 dinara, a u nekima i više od 5.000 dinara. Jedan od kriterijuma formiranje cene je i da li će pacijenta pregledati lekar početnik, iskusan doktor ili stručnjak specijalista.