Novi biznis u Pirotu: Bakaluk na četiri točka
Ostareli gorštaci u planinskim selima pirotske opštine nikad nisu čuli za takozvani ambulantni vid maloprodaje, ali su već osetili blagodet ovog načina snabdevanja, koji se u zapadnoevropskim zemljama uveliko primenjuje decenijama, i to uglavnom tamo gde se ne isplati držanje klasične prodavnice, pišu Novosti.
Marjan Ćirić, jedan od mnogobrojnih Piroćanaca koji je proteklih godina ostao bez posla, postao je njihov legalni i jedini snabdevač a korist je višestruka. On je preuredio jedan kamperski automobil u prodavnicu bakaluka i, po planiranoj satnici kruži udaljenim selima, gde ga vremešni kupci čekaju kako bi pazarili hleb, šećer, zejtin i druge potrepštine, koje su nekad pazarili u seoskim prodavnicama.
„Za ovaj posao sam se odlučio da bih pomogao ovim ljudima, ali i da zaradim za porodicu. Ideju sam skinuo sa interneta i uz nešto malo novca koji sam dobio za samozapošljavanje registrovao radnju, kupio fiskalnu kasu i evo me sada na terenu. U pirotskoj opštini ima više od 70 sela. u najvećem broju naselja nema nijedne prodavnice, jer se držanje ne isplati, a ljudima je potrebano sve – od šibice do sijalice. Ništa od toga nisu mogli da kupe, a retko kad je neko mogao da im doveze namirnice iz grada. Primetio sam da ih, s vremena na vreme snabdevaju šverceri, da im umesto svežeg, dovoze bajat hleb, koji u gradu kupe po 20 dinara za veknu, a ovde je prodaju po 50 i da najveći broj staraca mora da kupi ono što u regularnim uslovima nikad ne bi pazario. Zbog svega toga sam odlučio da pokrenem posao,“ obrazlaže Ćirić, čiju “prodavnicu” su pre dva dana prvi put dočekali i u selu Prisjan, ispod obronaka Suve planine.
„Već dvadesetak godina se mučimo. I kad imaš nešto para, ne možeš ništa da kupiš, jer nema radnje. Ovde su uglavnom stariji ljudi, pa mnogi ne mogu čestito ni da hodaju, a kamoli hleb da umese. Oni koji mogu da mese, moraju da obezbede brašno, ali u Pirotu. Sada ćemo bar moći da kupimo ono što nam treba,“ kaže Časlav Stanković (70) meštanin ovog sela.
Inače, prva pokretna prodavnica u ovom delu Srbije, ako ne i u čitavoj Republici, dnevno obiđe po nekoliko udaljenih sela u krugu od stotinak kilometara, a meštani već znaju satnicu i u tačno određeno vreme se okupe u centru naselja, čekajući radnju na točkovima.
