Zašto odumiru japanski tehnološki divovi?
Sony, Sharp, Panasonic za čijim proizvodima su se kupci otimali, danas beleže ogromne gubitke i zapravo ne znaju, kako dalje.
Bilansi ovih japanskih elektronskih koncerna koji su nekad beležili rekordnu dobit, danas se čitaju kao romani strave i užasa: Panasonic računa s gubitkom od 7,3 milijardi evra, Sharp je najavio kako bi gubitak mogao biti i veći od predviđenog jer mu je promet opao za čitavih 16 odsto, pa se očekuje da tokom aprila objave gubitak od oko 390 milijardi jena i već se čuju glasovi kako bi se Sharp čak mogao ugasiti. U Sony-u je to još uvek nezamislivo, iako je novi šef koncerna, Kazuo Hirai suočen sa ogromnim gubitkom od 520 milijardi jena.
Iako svi ti japanski koncerni užurbano rade na svojim planovima sanacije, zapravo niko ne zna kojim pravcem uopšte krenuti. Sve ove japanske kompanije postali su svetski koncerni upravo zahvaljujući revolucionarnim rešenjima, vrhunskim kvalitetom i novim proizvodima – ali se čini kako je kod svih nešto krenulo pogrešnim putem. Sharp je počeo kao fabrika tehničkih olovaka, ali je već pre Drugog svetskog rata počeo sa proizvodnjom radio aparata, kasnije i televizora. On je proizvođač prvih mikrotalasnih pećnica i pionir u računarskoj tehnologiji.
O gotovo revolucionarnom uticaju Sonya na kućnu elektroniku jedva da treba nešto govoriti: prva kuvala za pirinač Akia Morita i Masaru Ibuke brzo su zamenjena prvim tranzistorima i minijaturizacijom svega što se može smanjiti. Razvojem elektronskih uređaja Sony je želeo da preduzme i svu brigu za dokolicu, od filmova i muzike kroz Sony Entertainment pa do uređaja za njihovu reprodukciju. Današnji predsednik uprave Sonya priznaje kako je to širenje išlo predaleko pa se tako u Sonyu zatekla i hemijska industrija koju sad želi prepustiti japanskoj državnoj banci za razvoj. Već tu bi u Sonyu trebalo nestati 3000 radnih mesta, ali ni planiranih 10 hiljada otpuštanja, smatraju stručnjaci, neće biti dovoljno.
Sony – baš kao i ostali japanski proizvođači, propustio je mnogo trendova u poslednje vreme koje je pokušao da nadoknadi paničnom kupovinom (deo fotoaparata Minolte kod digitalne fotografije) ili saradnjom (Ericson kod mobilne telefonije), tako da im treba korenit zaokret u poslovanju.
Pri tome, sve muči teška dilema da li se odreći kućnih uređaja, pre svega proizvodnje televizora. Tu vlada oštra borba i žestoka konkurencija iz Južne Koreje i Kine, tako da i Sharp i Panasonic već ozbiljno razmišljaju o prestanku proizvodnje televizora ekrana srednje veličine. Oko televizora je nastala opasna gužva i jedino je rešenje napustiti posao gde se gubi novac.
Zato će se, racionalizacijom i uštedama, pokušati sa smanjenjem troškova kako bi Sony televizori postali povoljniji za potrošače. No svi ti proizvođači dobro znaju kako se u dnevnim sobama dešava nova revolucija – velikim delom proizvodima Applea, i niko ne zna, kako će izgledati kućni aparati budućnosti i što će oni raditi.
To zapravo nije stvar ekonomije i menadžmenta, nego vizionarstva koje je kod Sonya i stvorilo jedan Walkman. Kada bi bilo reči o poslovodnim statistikama i troškovima za razvoj, Sony bi i danas bio daleko na prvom mestu u zabavnoj elektronici, jer dok se u Appleu izdvaja 2,2 odsto ukupnog prometa za razvoj i istraživanje novih proizvoda, kod Sonya je to čitavih 5,9 odsto. Inženjeri Sonya svake godine predstave upravi više od 100 predloga potpuno novih uređaja, objavio je Hirai, ali praktično ni jedan od njih ne završi na proizvodnoj traci. Za početak će novi predsednik uprave Sonya prekinuti tradiciju dugih rasprava o svakoj novoj ideji i kao pravi kapetan za kormilom broda u oluji, sam odlučiti, da li će se nešto proizvoditi.
