Tomić: Neophodne promene u agrarnoj politici

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Tomić: Neophodne promene u agrarnoj politici

    Sadašnje promene u poljoprivrednoj politici i forsiranje stočarske proizvodnje u Srbiji su neophodni, jer je tokom proteklih desetak godina domaći agrar vođen na pogrešan način, tvrdi agroekonomista Danilo Tomić.

    “Mislim da je stanje koje danas imamo u poljoprivredi posledica ranijih pogrešnih mera u toj grani privrede”, rekao je Tomić za Tanjug.

    On je kao primer takve pogrešne agrarne politike naveo činjenicu da je u minulih deset godina broj krava i steonih junica u Srbiji opao za 150 hiljada, što je uticalo na značajan pad proizvodnje mleka i broja teladi.

    “Da smo zadržali broj krava koje smo imali 2000. godine, mi bi danas imali godišnje 150.000 teladi. Od toga bi 50 posto moglo da ide u tov junadi i izvoz, pre svega u EU, a ostalo bi poslužilo za priplod – uzgoj junica i krava muzara.

    Osetno smanjenje fonda muznih krava prouzrokovalo je i pad proizvodnja mleka koje smo lani prvi put uvozili. I zato su vladine mere za podsticanje stočarske proizvodnje bile nužne, ukazuje Tomić.

    Prema njegovim rečima, mere koje je Ministarstvo poljoprivrede preduzelo u poslednje vreme za oživljavanje domaćeg agrara su jako korisne, ali je trebalo da budu usvojene ranije.

    Bez stočarstva nema dobre poljoprivrede


    Tomić napominje da je opredeljenje države ka bržem razvoju stočarstva, putem premije od pet dinara po litri mleka, ili 25.000 dinara po priplodnom grlu, “sasvim dobra orijentacija”.

    “Svaki agronom i svaki zemljoradnik u Srbiji zna kakva je veza između ratarstva i stočarstva. Nema razvijene poljoprivrede bez stočarske proizvodnje”, rekao je ekspert.

    Tomić kaže da je proizvodnja mleka “žila kucavica u stočarskoj proizvodnji, a uzgoj stoke, a posebno krava i proizvodnja mleka, omogućavaju zapošljavanje radne snage na seoskom domaćinstvu svih 365 dana godišnje.

    Mleko se, dodaje ekspert, može trošiti u svežem stanju, može se prerađivati u sireve, jogurt, kisela mleka, pavlake i druge mlečne prerađevine.

    “Znači, da nismo imali smanjenje broja krava, broj teladi i proizvodnja mleka u našoj zemlji bi, tokom proteklih godina, bili znatno veći, bilo bi više radnih mesta, ostvarila bi se veća zarada”, tvrdi Tomić.

    Kad je reč o važećoj Uredbi za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini i dilemi da li je bolje da se podsticaji daju po ostvarenoj proizvodnji ili jedinici površine, Tomić navodi da se u EU primenjuju oba modela subvencionisanja.

    U svakom slučaju, sada je očigledan pokušaj Ministarstva poljoprivrede da presečne negativne trendove u domaćem agraru i tu proizvodnju usmere u pozitivnom smeru.

    “Cilj mera je da se uveća stočarska proizvodnja, da se sa jednog načina finansiranja, po hektaru, odnosno grlu stoke, pređe i na drugi način koji bi delovao stimulativno na proizvođače ratarskih kultura i odgajivače stoke.

    Podsticanje ratarske proizvodnje


    Tomić kaže da su mere za podsticanje ratarske proizvodnje i dobrodošle, jer nam prosečni prinosi u toj grani poljoprivrede opadaju ili stagniraju, pre svega zbog ekstenzivne proizvodnje i nedovoljne upotrebe veštačkih đubriva.

    Kao razlog za pad ratarske proizvodnje Tomić navodi i nedostatak stajskog đubriva, a takođe i sve veću upotrebu velike mehanizacije koja narušava biohemiski i fizički, biološki sastav zemljišta.

    Upotreba teške mehanizacije, nekorišćenje i nedostatak stajnjaka i organske materije, dovode do smanjenja humusa u zemljištu, do pada organske materije, takozvanog zamora zemljišta, a time i do smanjenja prinosa, upozorava Tomić.

    Prema njegovim rečima, isplata subvencija po ostvarenom prinosu predstavlja, u stvari, nastojanje da se uveća proizvodnja, produktivnost i konkurentnost u domaćem agraru.

    Tomić smatra da paorima sada treba isplatiti avans, da bi obavili uspešno prolećnu setvu koja je u toku. A, onda, kasnije, kroz realizovanu proizvodnju treba dati i ostatak podsticaja, u zavisnosti od prinosa koje budu ostvarili na svojim imanjima.

    “Mislim, da sada treba ‘smiriti loptu’, a zemljoradnici moraju shvatiti trenutak u kojem se ovo dešava, jer je agrarni budžet mali, dok je broj onih koji očekuju podsticaje veliki”, zaključio je Tomić.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE