Agrar će izvoziti za 10 milijardi dolara

Srpska poljoprivreda mogla bi do 2020. godine da poveća izvoz proizvoda na čak 10 milijardi dolara, čemu će doprineti novi način subvencionisanja, piše Danas.


Država je naime promenila način dodele subvencija, pa umesto po hektara sada subvencioniše prinos, što je izazvalo buru protesta prošle nedelje među poljoprivrednicima, koji su tražili da opet dobijaju 14.000 dinara po hektaru.

Savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Vojislava Stankovića, smatra da je takav način subvencionisanja bio isključivo privilegija za velika gazdinstva, dok bi nove mere mogle da podstaknu i manje proizvođače da više proizvode.

„Ovom merom se podstiče robna, a ne naturalna proizvodnja, podstiče se i promena strukture poljoprivrede, ravnomerniji tretman i na regionalnom planu. Nigde u svetu nema da oni koji imaju hiljade hektara zemlje dobijaju velike subvencije i tako od toga prave profitabilan biznis“, ističe Stanković.

Ova mera države, kako smatra, pomoći će onima koji imaju do 30 hektara i „trasiranju puta Srbije ka osamdesetim“, kada je naša poljoprivreda beležila procvat. Tih godina u Srbiji je, ističe on, 90 odsto zakona bilo harmonizovano sa evropskim, a naša zemlja je bila jedina u regionu koja je beležila suficit u poljoprivredno-prehrambenoj proizvodnji i izvoz od čak dve milijarde dolara.

„Srbija ima ogroman potencijal i ukoliko bi poljoprivreda počela da ostvaruje rast od tri do četiri odsto na godišnjem nivou, mogli bismo da očekujemo za šest do sedam godina da vrednost izvoza bude i do 10 milijardi dolara“, napominje Stanković.

I u velikim kompanijama, poput, Inveja i Sunokoa zadovoljni su ovakvom merom vlade, pre svega zato što se na taj način „povećava interesovanje poljoprivrednih proizvođača za setvu, a to je i korak napred u proizvodnji veće količine tih biljaka, prerađevina i stabilizaciji tržišta“.

U vezi sa novim merama Vlade oglasio se i Dijamant iz Zrenjanina, koji obaveštava javnost da će rod suncokreta i soje ove godine plaćati po berzanskim cenama, ne uključujući premije države.

Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenio je u emisiji Utisak nedelje B92 da je novi način subvencionisanja loš, jer se subvencije daju za kulture koje dostižu najviše berzanske cene, a ne daje za one koje beleže najniže cene na berzama.

Primer Holandije

Vojislav Stanković iz PKS ističe da bi Srbija mogla da se ugleda na Holandiju koja ima deset puta manje poljoprivrednog zemljišta od naše zemlje, a beleži deset puta bolje rezultate. „U Srbiji po glavi stanovnika dođe 0,6 hektara zemljišta, u Holandiji 0,06 hektara, pa opet, vrednost poljoprivredne proizvodnje u toj zemlji je 60 milijardi dolara, dok mi postižemo svega šest milijardi“, napominje Stanković.