Eko-vina sve popularnija
Ekološki uzgoj vinove loze u poslednje četiri godine se u Nemačkoj gotovo udvostručio. Danas te površine iznose oko 5.000 hektara, što je oko pet odsto sveukupne površine vinograda u Nemačkoj.
„Potrošači izuzetno cene eko-vina i s njima povezuju dobar kvalitet. Osim toga, mnogima je sve više stalo i do toga da se vina proizvode na ekološki način“, kaže Ernst Bišer iz Nemačkog vinarskog instituta DWI u Majncu.
Ta povećana potražnja s druge strane utiče i na to da se sve više vinara i vinogradara okreće takvom načinu uzgoja i proizvodnje. To se jasno moglo videti i na poslednjem sajmu vina „Prowein“ u Diseldorfu. Predstavnika eko-vinogradara i vinara ovoga puta bilo je više nego ikad.
Ekološki vinogradi donose veliku zaradu
Zajedno sa Italijom i Grčkom, Nemačka se nalazi na samom vrhu svetske liste po pitanju ekološke proizvodnje vina. Ispred njih je samo Austrija u kojoj se danas osam odsto ukupne površine vinograda nalazi u rukama ekoloških vinogradara. Što se Španije tiče, tamo se takođe uočavaju velike promene. Ekološki uzgoj vinove loze se u toj zemlji u poslednje dve godine utrostručio. Time i ta zemlja vrlo uspešno i brzo reaguje na rast potražnje.
„Osim toga, Španci su u prednosti u odnosu na nas budući da se njihovi vinogradi ne nalaze kao naši na strminama ili brdima. Time oni štede na vremenu. Na primer, dok ja za moj jedan hektar vinograda godišnje utrošim oko 1.200 – 1.500 radnih sati, Španci za to vreme mogu da obrade 100 hektara“, kaže Mathijas Bauman iz Radolfsela u blizini Vircburga.
Zdravo i autentično
Osamdesetih godina eko-vina su važila kao loša, ali to se u međuvremenu u potpunosti promenilo, što dokazuje i činjenica da na spisku 200 vrhunskih nemačkih vina čak jedna četvrtina potiče iz ekoloških vinograda i načina proizvodnje.
Da li je zaista reč o eko-vinima potrošači mogu da prepoznaju na osnovu raznih oznaka ili pečata; na primer, „Ecovin“, „Bioland“, „Naturland“ ili „Demeter“. Te oznake, odnosno, ime proizvođača garantuju da se prilikom uzgoja vinove loze vodi računa o održavanju prirodnog ekološkog sistema vinograda, što znači da se ne koriste nikakva hemijska ili sintetička sredstva za zaštitu loze kao ni veštačka đubriva.
Neki od spomenutih vinograda u uzgoju i proizvodnji odlaze i korak dalje. Oni koriste neku od metoda takozvanog biološko-dinamičnog uzgoja vinove loze prema učenju antropozofa Rudolfa Štajnera. Jedan od njih je i Peter Jakob Kin, vinogradar certifikovan kod firme „Demeter“. „Da sam ranije znao kako dobro ova prirodna sredstva i prirodni način uzgoja vinove loze deluju, odavno bih prešao na te metode“, kaže Kin.
