Šta je urtikarija?
Samo jedan udah ili dodir sa nepoznatom materijom, nekad je dovoljan da se organizam pobuni, a po koži razbukti akutna urtikarija ili koprivnjača.
Alergen u telu, za nekoliko minuta pravi jaku imunološku reakciju: crvenilo, svrab, uzdignute ospe na koži – urtike. One se javljaju u naletima, „sele“ se sa jednog dela kože na drugi, u roku od 72 sata. U težim slučajevima može da dođe i do otoka usana, jezika, kapaka, stezanja u grlu i gušenja.
Dr Rajica Stošović, alergolog iz Klinike za alergologiju i imunologiju KCS, objašnjava da kod akutne koprivnjače, alergija traje do šest nedelja, sa povremenim prekidima.
– Ako se reakcija „produži“, reč je o hroničnoj urtikariji. U oba slučaja, u lečenje se, osim dermatologa, uključuje i alergolog.
Dok traju promene na koži, prema njegovim rečima, ne rade se alergološki testovi:
– Kod akutne koprivnjače obično se zna šta je izazvalo reakciju. Ako se ne zna uzrok, tek kad se koža smiri, radi se test na alergiju.
U međuvremenu, terapija je simptomatska. Smiruju se crvenilo i svrab, a u težim slučajevima uključuju se kortikosteroidi.
Najčešći okidači alergije su aditivi iz hrane, neki lekovi, hemikalije, supstance iz kozmetike ili sredstva za higijenu.
– Ukoliko se alergen otkrije, pristupa se alergijskoj vakcinaciji, ili specifičnoj imunološkoj terapiji. Za pacijenta je važno da taj alergen ubuduće izbegava. Jer, kad se jednom javi alergija, sasvim izvesno je da će se i kasnije pojavljivati – kaže dr Stošović.
Isti alergen ne mora uvek da se „zadrži“ na koži. U novoj alergijskoj epizodi on može da izazove astmatični napad, kijavicu, i ako se alergija produži posle šest nedelja, da pređe u hroničnu urtikariju.
Urtikarije se često pojavljuju kod osoba koje pate od različitih vrsta alergija, kao što su polenska kijavica, angioedem, alergija na lekove ili određenu vrstu hrane. Kod dece, urtikarija je najčešće povezana sa respiratornim infekcijama ili hranom. U novije vreme, kao još jedan od okidača naprijatnog crvenog osipa navodi se i hroničan stres.
