Hrvatsko zlato „odlazi“ iz zemlje
Hrvatska postaje sve veći izvoznik zlata, ali ne zbog otvaranja rudnika ili nalaženja bogate žile na Dravi, već zbog otkupa zlatnog nakita od osiromašenih.
U zemlji je otvoreno na stotine mesta za otkup zlata, koja zamenjuju zatvorene zanate i trgovine, a svaki dan nikne neka nova, pišu mediji, podsećajući da je izvoz zlata iz Hrvatske sa 77 kilograma 2006. godine porastao na 1,37 tona u prošloj godini. Vrednost mu se za šest godina povećala sa 1,1 milion na 54 miliona dolara.
„Ovo šta se dešava nije slučaj samo kod nas, toga ima i u Americi, gde postoji jako mnogo mesta za otkup zlata. Kriza je tako duboka da se mnogi rešavaju svojih dragocenosti pa je i otkupljivača sve više“, rekao je za Večernji list Ivan Ivin, predsednik uprave Ilirike Investment, čiji fondovi, među ostalim, ulažu i u zlato.
On tvrdi da otkupna cena nije loša, čak ni za lomljeno zlato.Cena je čak i viša nego kad su zlatne predmete ili nakit građani kupovali, pa se može dogoditi i da su na dobitku, smatra Ivin i dodaje da se u vremenima kriza zlato nameće kao najbolji izbor.
U Hrvatskoj postoji drugi problem jer je prodato zlato nemoguće ponuditi građanima koji imaju mogućnosti da ga kupe, kaže Sven Sambunjak, savetnik za ulaganje u zlato. Hrvatska je jedina zemlja u kojoj se na zlato plaća porez na luksuz 30 odsto, a s ostalim nametima cena mu je 60 odsto viša nego u EU, pa se dešava dupli odliv kapitala – prvo otkupljivači izvoze zlato, a onda ga hrvatski građani kupuju van Hrvatske.
U stanicama za otkup završava sve više porodičnog nakita, a cene se kreću od 90 kuna (12 evra) za gram osmokaratnog do 290 kuna (38,5 evra) za gram 24-karatnog zlata.
