Nemci od biološkog otpada prave gorivo
U Štutgartu radi probni pogon koji biološki otpad, trulo voće i povrće sa pijaca, pretvara u dragoceno gorivo za automobile, u gas i dizel.
Takozvani biogas, metan koji nastaje fermentacijom biološke mase, je već odavno poznat kao dragocen izvor energije. Do sad su takvi mini-pogoni biogasa uglavnom nastajali na velikim poljoprivrednim dobrima, ali naučnici instituta za primenjenu nauku Frauenhofer, odeljenja za biotehnologiju iz Štutgarta su se odlučili pozabaviti i otpadom tamošnje pijace.
Od početka ove godine radi pogon koji prerađuje otpad koji se stvara na svakoj „zelenoj“ pijaci: voće i povrće koje je trulo i koje je do sad bio problem za gradski otpad. Jer takav otpad u pravilu ima previše vode u sebi, što znači da ga se ne može samo tako staviti u spalionice smeća. Ali upravo taj nedostatak je i velika prednost, upozorava Ursula Šlijbman iz ovog projekta: „Otpad sadrži mnogo vode i malo celuloze, što znači da je idealan za proces vrenja“.
Štaviše: nije samo poželjan otpad sa pijace, dobro služi i otpad iz kantina i restorana. Rezultat je – gas koji već za nekoliko dana može biti korišćen kao gorivo za automobile. Ali niti to nije sve: smesa koja ostane nakon procesa fermentacije je još uvek bogata azotom i fosforom i tim ostatkom se onda bave drugi junaci ove konverzije otpada u dragoceno gorivo: posebne alge koje su sposobne tu tečnost pretvoriti u zamenu za ulje dizel-motora.
U trećem postupku se prerađuje i mulj koji ostane nakon svega toga, opet u metan. Nakon toga, od čitavog brda trulog voća i povrća više ne ostane ništa – osim širokog osmeha vozača automobila.
Štutgartom već voze prva vozila koja se pokreću iz ovog probnog pogona projekta nazvanog Etamak. Njega je pomogla i Nemačka vlada sa šest miliona evra, ali su gotovo svi uvereni kako je to dobro potrošen novac. Jer najveći problem – i povod opravdanim kritikama dosadašnjeg „bio“-goriva je bila činjenica da se hrana uistinu pretvarala u gorivo. Drugim rečima, dilema je glasila, hoće li netko pojesti kukuruz, ili će on biti pretvoren u gorivo i biti utočeno u rezervoar automobila.
Kod ovog projekta je reč o preradi otpada koji se više ne može koristiti za hranu. Doduše, Nemačkoj ne služi baš na čast činjenica da gotovo polovina hrane koja se nudi potrošačima u ovoj zemlji na kraju završi u smeću. To je gotovo 20 miliona tona bačene hrane na godinu. I iz udruženja za zaštitu okoline upozoravaju kako bi prvenstveni cilj zapravo trebao biti smanjivanje količine bačene hrane. Isto tako, upozoravaju kako niti ovo biološko gorivo ne sme biti isprika da se prestane štedeti i da okončaju napori oko proizvodnje automobila koji će trošiti manje goriva.
