Polovina populacije pati od helicobacter pylori infekcije

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Polovina populacije pati od helicobacter pylori infekcije

    Između 50 i 60 odsto odraslih ljudi ima infekciju „helikobakter pilori”, koju prate simptomi poput bolova u predelu želuca, nadutost, osećaj „vraćanja hrane”, mučnina. Reč je o najrasprostranjenijoj infekciji, kaže doc. dr Srđan Đuranović, gastroenterolog Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije, koja se kod nas leči po preporukama svetskih stručnjaka. Nemaju svi pacijenti sa ovom infekcijom tegobe, ali jedan broj njih mora da bude pod strogim nadzorom lekara.
     
    U više od 95 odsto slučajeva ova bakterija je uzročnik pojave čira na dvanaestopalačnom crevu, a takođe i kod 75 odsto obolelih od čira na želucu. Bacil „helikobakter pilori” je i kod gastritisa u 85 odsto slučajeva uzrok pojave oboljenja, a procenjuje se da samo u Zapadnoj Evropi od čira na dvanaestopalačnom crevu, želucu i karcinoma na želucu boluje oko 260 miliona ljudi.
     
    Ova bakterija se, objašnjava prof. dr Branislava Brkić, nekadašnja direktorka Centra laboratorijske dijagnostike KBC „Dr Dragiša Mišović” i biohemičar laboratorije „Beolab”, može dobiti usled pada imuniteta, ili recimo preko prljave viljuške i čaše. Pretpostavlja se da u Srbiji živi između 200.000 i 300.000 ljudi kojima ova bakterija izaziva zdravstvene tegobe.
     
    – Mnogi se ljudi žale na gorušicu, težinu u želucu, kao i da ne mogu da svare hranu. Ne prija svakome različita vrsta hrane, pa tako nekome smeta kupus ili pasulj, a nekome šećer i skrob. „Helikobakter pilori” infekcija „jede” želudačni, pa mišićni deo. Može da se dogodi da pacijentu pukne čir, pa da se želudačni sadržaj izluči u stomačnu šupljinu. U tom slučaju osoba može i da umre – istakla je dr Brkić.
     
    Do 1985. godine, dok nije otkrivena ova bakterija, dr Brkić kaže da se smatralo da se čir na želucu javlja zbog povećanja želudačne kiseline. Dijagnostikovanje infekcije obavlja se na nekoliko načina,  izdisajnim testom, testom krvi ili stolice, koji nisu bolni, ili invazivnom dijagnostikom, gastroskopijom, koja podrazumeva uzimanje uzorka tkiva želuca sondom.
     
    –Svaka bakterija ili virus kad uđe u organizam počne da stvara antitela u krvi, koja mogu da ostanu prisutna i do godinu dana – napominje dr Brkić.
     
    Lekari objašnjavaju da je veoma važno da se pacijenti obrate stručnjacima za pomoć čim primete da ih neko vreme muči osećaj težine u želucu, brz osećaj sitosti, mučnina, nagon za povraćanjem, nadimanje i pečenje u gornjem delu stomaka. Treba voditi računa o higijeni, izbegavati uzimanje nedovoljno opranog voća i povrća, ili nedovoljno čiste vode. Važno je i redovno pranje ruku jer su prljave ruke najčešći put prenosa ove infekcije.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE