Razlike u vaspitanju između prvog i drugog deteta
U okviru porodice, postoje značajne razlike između prvorođenog i drugorođenog deteta – od pola, razlike u uzrastu, karakterne individualnosti, opšteg psihofizičkog zdravlja, kao i različitih životnih situacija u kojima su se nalazili roditelji u vreme kada se rađalo prvo, a kasnije drugo dete. Svi ti činioci mogu da se, u izvesnim periodima života i razvoja oba deteta, odraze na određena uverenja i stavove – kako same dece i njihovih roditelja, tako i neposrednog okruženja. Najčešća je pojava ljubomore starijeg deteta u odnosu na mlađe, ali nije retka situacija i da bude obrnuto, ili da ljubomora bude uzajamna.
Situacije u kojima ćete se možda naći kada imate dvoje dece različitog uzrasta:
Situacija 1.
Mlađe dete, iako suprotnog pola, često poželi iste stvari kao i starije – bilo da je u pitanju garderoba, igračke, obuća, ili nešto vezano za školske aktivnosti. Takođe, ne želi da ostaje kod kuće već da se priključi društvu starije dece. Insistira da izađe sa njima napolje, da se zajedno igraju, ili da provodi vreme sa njima kada dođu u posetu. Često nikakva objašnjenja ne mogu da zaustave mališanov plač i molbe. Tada roditelji pokušavaju da nagovore starije dete da popusti: „Molim te, neka bude sa vama samo malo, da ne plače! Uostalom, ti si stariji/a, lakše možeš da shvatiš…“.
Ukoliko roditelji ne dozvoljavaju da mlađe dete ometa starije, već ga upućuju da se zanima nečim drugim, ono može da postane veoma razdražljivo, nemirno, čak da izjavi: „Mene niko ne voli!“ U slučaju da se takve situacije ponavljaju, mlađe dete može da ulazi u čest verbalni, pa i fizički konflikt sa starijim detetom. Ili da se povlači i neutešno plače.
Situacija 2.
Starije dete može da dođe u situaciju da nema slobodu druženja sa svojim vršnjacima, jer «mora stalno da pazi» na mlađeg brata ili sestru. Deca to najčešće komentarišu kao: «Ne zna da se igra, pa nam sve pokvari!»
Nažalost, ako se takve situacije ponavljaju, starije dete počinje da izbegava druženje sa vršnjacima. Takođe, može da živi u uverenju da nije voljeno dete, ali da to ne kaže roditeljima. Tada postaje ljubomorno, plačljivo, preosetljivo, često odbija roditeljske naloge, a sa mlađim detetom ulazi u razne verbalne i fizičke konflikte.
Reakcija roditelja
Ponekad roditelji misle da je u pitanju samo kratka faza u razvoju njihove dece, da će proći… pa ne obraćaju mnogo pažnju. Neki smatraju da bi starije dete, pošto može više da razume, trebalo da prihvati takvu ulogu i tog mišljenja se neumoljivo pridržavaju, što može da uzrokuje brojne probleme. Pojedini roditelji misle kako je neophodno da deca u takvim situacijama budu razdvojena, pa strogo vode računa da jedno drugom ne smetaju. Izvestan broj roditelja uopšte ne pokušava da interveniše u takvim situacijama, već prepušta deci da je rešavaju. Tada neretko dolazi do dečje vike, dreke, žustre svađe, pomešane sa kraćim mirnijim periodima.
Reakcija okruženja
Važno je znati da pored roditelja, i druge osobe iz neposrednog okruženja: kao što su bake i deke, rođaci, susedi, prijatelji, nastavnici, mogu da imaju odlučujuću ulogu u porukama koje upućuju – jer se one pamte, prelaze u podsvest i tamo zadržavaju tokom života.
Razgovor – ključ za uspeh
Roditelj može da sedne pored trogodišnjeg deteta (ili da ga uzme u krilo), a da na isti način postupi i sa starijim detetom, i priča im se kako su mnogo voljena, koliko mu je do njih stalo, da mu se dopada što su pametna, lepa, vredna… Potencijali tih mališana će sigurno izaći na videlo. Oni će se potruditi da opravdaju mišljenje roditelja i pokažu sebe u najboljem svetlu. Deca će želeti da pokažu ono što mogu najbolje da urade, pozitivno će prihvatati svaku verbalnu poruku u vidu naloga.
Od trenutka kada odvoje vreme i razgovaraju sa decom, pristup roditelja zahteva dobru organizaciju i slobodno dogovaranje. Jedino tako deca uče i stiču mnoge navike ponašanja.
