Nestaje još jedna gradska knjižara
Rok za iseljenje „Stubova kulture” iz Kulturnog centra Beograda je 1. februar, i od tada prostor nekadašnje knjižare biće prazan do daljeg.
Knjižara „Stubova kulture” u Kulturnom centru Beograda, na jednoj od najatraktivnijih lokacija u gradu, sutra će u potpunosti biti iseljena iz ovog prostora.
Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda, kaže za Politiku da „Stubovi kulture” iz materijalnih razloga više nisu u mogućnosti da ostanu zakupci ovog knjižarskog prostora (mesečno oko 4.000 evra, prim. aut.), ali ostaju u dobrim odnosima sa Kulturnim centrom. Prema rečima sagovornice beogradskog lista, isto se, međutim, ne može reći i za kafić koji se nalazi u susednoj prostoriji, tik uz knjižaru, sa čijim vlasnicima Kulturni centar vodi spor već godinu dana, a koji kiriju nisu platili dve godine.
– Rok za iseljenje „Stubova kulture” je 1. februar, i od toga dana prostor nekadašnje knjižare biće prazan do daljeg. Možda bih najviše volela da što duže i ostane tako. Nemamo dobra iskustva sa zakupcima, pa ne žurimo sa novima, a možda bismo ovo mesto mogli da iznajmljujemo za različite opcije i kulturne sadržaje. Dakle, ne žurimo sa pronalaženjem novih partnera zbog toga što je ovaj problem povezan i sa određenom kulturnom politikom. Obavili smo razgovore sa nekima od vodećih izdavača, kao i sa vlasnicima knjižarskih lanaca, i proći će neko vreme pre nego što donesemo konačnu odluku, a ta odluka svakako biće u korist naše kuće – objasnila je Mia David.
U „Stubovima kulture” ističu da traže neku drugu lokaciju za knjižaru u Beogradu, pored one dve koje poseduju u Užicu i Aranđelovcu.
Izdavači uglavnom nisu voljni da daju izjave povodom mogućeg zakupa knjižare u Kulturnom centru, međutim, ona je u svakom slučaju predmet ozbiljnih poslovnih razgovora, tajnih doduše. Kako Politika nezvanično saznaje, mogući konkurenti su „Službeni glasnik”, knjižarski lanci „Vulkan”, zatim „Evro-Đunti”. Dejan Papić, direktor „Lagune” i njenog knjižarskog lanca „Delfi”, smatra da nije smisleno unapred govoriti o ovakvim poslovnim potezima, koji su deo poslovnih tajni, i dodaje:
– „Delfi” ima dovoljno knjižara u centru grada i ne stremi ka svakom novom poslovnom prostoru koji se ukaže kao slobodan. Možda za sada to nije ni nužno menjati.
Takođe, jedna od nezvaničnih opcija za koju saznajemo, jeste i mogućnost ostvarivanja neke vrste nekomercijalne knjižare – kulturnog centra, koja bi okupila nekoliko izdavača (čiji je sastav za sada takođe neizvestan), i u kojoj bi, pored prodaje knjiga, po ugledu i na programe matične kuće KCB-a, bili organizovani različiti kulturni događaji.
