Predlozi za rešavanje problema nedovoljne fizičke aktivnosti dece

Prema najnovijim pokazateljima Svetske zdravstvene organizacije, nedovoljna fizička aktivnost dece stavljena je na prvo mesto kao rizik od pojave gojaznosti, poremećaja metabolizma, hipertenzije, što jasno govori da moramo imati jasne sistemske mere za unapređivanje nastave fizičkog vaspitanja i zdravlja dece.

 
Kako je Tanjugu rekao profesor Fakuteta sporta i fizičkog vaspitanja Dušan Mitić, gotovo dve trećine svih problema sa zdravljem i bolesti proističu iz nedoljone fizičke aktivnosti, pa bi deca u Srbiji, pored tri časa fizičkog vaspitanja, morala da imaju mogućnost da vežbaju  praktično svakog dana.

„Bez sata redovne fizičke aktivnosti ne možemo da očekujemo da će deca odrasti kako treba“, rekao je Mitić i naveo da je fakultet, u saradnji sa Društvom pedagoga fizičke kulture, sačinio predlog mera za unapređivanje nastave fizičkog vaspitanja.

Jedna od mera je da pokušamo da revitalizujemo dopunsku i dodatnu nastavu fizičkog i funkcionisanje sekcija, rekao je Mitić, koji je i član Nacionalnog prosvetnog saveta, tela kome će biti upućeni predlozi na razmatranje.

Kako je kazao, jedna od mera predviđa vraćanje starog rešenja i nastavnika za slobodno vreme učenika, kao nekog ko se ne bi bavio klasičnom nastavom fizičkog vaspitanja, već bi se brinuo o organizaciji i ponudi aktivnosti učenika u slobodno vreme i vikendom. Prema njegovim rečima, nemamo, nažalost, standarde kada su u pitanju objekti, jer trećina škola nema fiskulturnu salu, a u Beogradu polovina srednjih škola nema salu. 

S druge strane, ozbiljno je pitanje kako da sale koje imamo, tu veliku investiciju,  stavimo u funkciju i vikendom, leti i tokom zimskog raspusta, kazao je Mitić. Treba uspostaviti i sistem praćenja fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika na nivou Republike, kojih sada nemamo, rekao je on. 

Predlogom je predviđeno da nastavu fizičkog vaspitanja u trećem i četvrtom razredu osnovne škole realizuju, uz učitelje, i nastavnici fizičkog vaspitanja.

„To su razredi kada imamo poslednju mogućnost da ozbiljno utičemo na formiranje motorike, jer to je veoma senzitivan period razvoja motorike i, ako to propustimo, kasnije se ne može nadoknaditi, sa stanovišta stvaranja navika“, rekao je Mitić.

On je naveo da je sadašnji sistem sportskih školskih takmičenja van kalendara takmičenja Ministarstva prosvete i nauke,  što se mora promeniti.  Jedan od predloga je da se fizičko vrati i na fakultete, rekao je Mitić i podsetio da zakonodavac nije sprečio nastavu fizičkog na visokoškolskim ustanovama, ali da nije dobro da ostaje samo u domenu opredeljenja fakulteta.

„Pregovaramo s ministarstvima da se za početak fizičko uvede kao izborni predmet“, rekao je Mitić i naveo da su Fakultet sporta i Društvo pedagoga fizičke kulture dobili zadatak od Nacionalnog prosvetnog saveta da pripreme sistemska rešenja, koja treba da odobri Ministarstvo prosvete i nauke, kao poslednja instanca.