(VIDEO) Titov „svemirski program“ na filmu
Jugoslavija je za vreme Hladog rata razvijala svemirski program koji je 1961. Tito prodao SAD-u, a Kenedi je potom najavio let na Mesec – ovo je opis trejlera za film „Hjuston, imamo problem“ (Houston, We Have a Problem), slovenačkog reditelja Žiga Virca, koji je istog časa kada je postavljen na internet „izazvao buru“ u svim republikama bivše Jugoslavije.
Iako ni sam autor, poznat po provokativnim najavama projekata, ne otkriva da li je i ovoga puta reč o fikciji, a istoričari navode da je malo verovatno da ima veze sa stvarnošću, vest o filmu je prenela većina medija u regionu, a poslednjim ratom zavađeni narodi ujedinili su se u polemikama da li je ovako nešto zaista moguće.
U dramatičnom trejleru, reditelj i scenarista, braća Žiga i Boštjan Virc najavljuju otkrivanje najveće tajne hladnog rata, prenosi Radio „Slobodna Evropa“. Zaplet filma vrti se oko navodnih tajnih zapisa Hermana Potočnika, kapetana inženjerskih jedinica Austrougarske, do kojih je Josip Broz Tito došao posle Drugog svetskog rata. Zahvaljujući njima, SFRJ se navodno kao treći igrač uključila u svemirsku trku i već 1961. imala funkcionalan program kojim je mogla da pošalje čoveka u svemir. To su saznale SAD i u martu iste godine Tito je u tajnosti prodao planove predsedniku Džonu Kenediju koji je dva meseca kasnije najavio let na Mesec.
Najava filma izazvala je pravu „buru“ čim je postavljena na internet, a u prva 24 časa trejler je pogledalo više od 200.000 ljudi. Žiga Virc slične reakcije izazvao je i 2010. trejlerom za film „Trst je naš“ i tada je čak reagovao i tadašnji italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini da bi se kasnije ispostavilo da je reč o satiričnom pristupu oslobođenju Trsta 1943. Na pitanje da li je i ovoga puta isto posredi, Virc u izjavi za „Slobodnu Evropu“ zagonetno odgovorio da su još uvek u fazi prikupljanja činjenica i da im je potrebno još mnogo dokumentacije i istraživanja da bi mogli to da potvrde. „Ne želim da budem previše senzacionalan u vezi sa ovom temom, jer hoćemo da napravimo dokumentarnu dramu koju će ljudi želeti da gledaju i iz koje će naučiti nešto novo. U ovom trenuku ne mogu reći ništa više“, dodao je Virc.
Film bi, sudeći po trejleru, trebalo da otkrije kako je Tito u tajnosti sagradio podzemni centar nazvan „Objekt 505“ – čuvenu bazu „Željava“ kod Bihaća, u kojoj je navodno razvijan svemirski program. Reč je o podzemnom vojnom aerodromu, koji je bio smešten na samoj granici BiH i Hrvatske i koji je korišćen do rata 1992, kada ga je uništila Jugoslovenska narodna armija (JNA), a danas je ta baza zapuštena. Virc je rekao da ih pozivaju ljudi „koji jesu ili nisu uključeni u ovu priču“, ali nije želeo „zbog budućnosti projekta“ da otkrije sa kim su u kontaktu. „Jugoslovenska armija je u to vreme imala vrlo dobro razvijen projekat za supersonični avion i druga „haj-tek“ (high-tech) sredstava, o čemu je bio obavešten i sam Kenedi. Uz to, imali smo i naučnike poput Slovenca Hermana Potočnika, čija je knjiga o putovanju kroz svemir bila zapravo bazirana na radovima nemačkog naučnika i čelnika razvojnog programa NASE, Vernera fon Brauna“, ispričao je slovenački reditelj.
Većina istoričara i vojnih stručnjaka slaže se da je malo verovatno da je Tito imao svemirski program i navode da je SAD zanimao aerodrom „Željava“ u vojnom smislu, jer je to bio jedan od najvećih kompleksa tog tipa u Evropi. Istoričarka Branka Prpa podsetila je da je Jugoslavija u to vreme imala veliki broj stučnjaka iz različitih oblasti, školovanih u svetu, ali da je priča o svemirskom programu ipak samo urbani mit. „Nikada ništa slično tome nisam čula, a ako mi istoričari nismo čuli o tome, onda teško da postoji. U suštini, ne samo podzemni aerodrom kod Bihaća, nego je i niz vojnih baza zapravo obavljalo onu funkciju koju je Jugoslavija imala u Hladnom ratu, kada je bila potrebna i jednima i drugima. S obzirom na geostrateški položaj, to jeste bila jedna visoko razvijena vojna sila i tu poziciju je imala od Drugog svetskog rata“, ocenila je Prpa.
