Analitičari pozivaju na veći naglasak na poljoprivredni sektor na Kosovu
Eksperti kažu da bi Kosovo moglo potencijalno da smanji stopu nezaposlenosti i zavisnost od uvoza kroz razvoj poljoprivrednog sektora.
Trenutno obradivo zemljište čini 53 odsto ukupnog zemljišta Kosova, a šume 41 procenat. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu, 741.316 jutara zemlje se obrađuje, a 444.789 jutara su brdoviti pašnjaci. Većina — 80 odsto — poljoprivrednog zemljišta je u privatnom vlasništvu i zadovoljava samo osnovne potrebe tih domaćinstava.
Poljoprivredni sektor doprinosi BDP-u Kosova sa 13 odsto, a čini 16 odsto ukupne izvozne vrednosti. To je integralni generator nacionalnog bogatstva, mada Kosovo i dalje uvozi mnoge poljoprivredne proizvode.
Portparol Kosovskog ministarstva poljoprivrede i šumarstva Adil Behramaj izjavio je za SEimes da vlada ozbiljno doživljava potrebe i mogućnosti poljoprivrednog sektora i da godinama nudi subvencije.
„Od 2008. godine, potpuno u skladu sa uslovima Evropske komisije, sa jasnom namerom koordinacije programa EU“, dodaje Behramaj, do danas je preko 27.000 poljoprivrednika „imalo direktnu korist“.
Ipak, on priznaje da je razvoj tog sektora još u ranim fazama.
„S obzirom da nismo mogli da počnemo ranije, počeli smo sada [i] optimistični smo. Poljoprivreda je na putu razvoja“, rekao je Behramaj.
Ali, Dardan Sejdiu, ekspert za ekonomiju iz stranke Vetvendosje, ne slaže se sa tim. On kaže zaSETimes da vlada ne doživljava ozbiljno taj sektor.
„Poljoprivreda na Kosovu samo je prioritet u retorici vlade, jer se sada, 12 godina nakon rata, za poljoprivredni sektor izdvaja samo 1,7 odsto budžeta. Zato to nije ni blizu dovoljnog za zemlju [u kojoj] je skoro 40 odsto stanovništva vezano za poljoprivredu“, kaže Sejdiu.
On navodi da od okončanja sukoba nije napravljena nijedna strategija za razvoj tog sektora.
„Vlada bi trebalo da poveća [sredstva koja se izdvajaju] za poljoprivredu u budžetu. Drugo, fiskalna politika mora da funkcioniše sa lokalnom proizvodnjom i, kao takva, podstiče privatna preduzeća da ulaze u proizvodnju, i podstiče poljoprivrednike da razvijaju svoja polja. Treće, vlada bi trebalo da stvori fond koji subvencionira bankarske kamatne stope za preduzeća koja ulaze u poljoprivrednu proizvodnju … i [sprovede] potpune recipročne trgovinske mere“, rekao je Sejdiu.
Ekonomista Liridona Konuševci rekla je za SETimes da bi fokus trebalo da bude na najvećim mogućnostima koje sektor nudi.
„Kosovo može da bude dobar proizvođač mlečnih i mesnih proizvoda, voća i povrća [i više od toga]. I … vlada može da nađe bolji način da pomogne poljoprivrednicima, ali i da kontroliše nivo uvoza — koji je u nekim slučajevima nerazuman — jer imamo puno proizvoda ovde, a kupujemo iste od drugih zemalja.“
„Sve skorašnje vlade posmatrale su ministarstvo poljoprivrede kao trećerazredno ministarstvo… Sadašnji ministar [Blerand Stavileci] promenio je to i unapredio situaciju.“
Sejdiu kaže da treba prilagoditi fokus.
„Prvo što treba uraditi jeste jasno definisanje važnih sektora, a grožđe bi mogao da bude jedan od njih. Takođe, treba ustanoviti program kojim se pomaže proizvođačima grožđa u plasiranju njihovog proizvoda na lokalnom tržištu, kao i na svetskim tržištima. Tu naše ambasade mogu da pomognu obavljanjem ekonomske diplomatije. Konačno, problem mora da se presretne razvojnom politikom, a ne politikom gašenja požara“, kaže Sejdiu.
