Književnost u 2011: Godina u znaku jubileja Ive Andrića i Kongresa PEN-a

Onaj deo kulturne scene Srbije koji pripada književnosti, knjizi i izdavaštvu pokazao je da je veoma žilav, jer je u kriznim vremenima, kao što je bila 2011. godina, organizovao značajne manifestacije u zemlji i časno branio boje Srbije u inostranstvu.

Srbija je, bučnije i bolje obeležila pola veka od kako je Ivo Andrić doneo prvu i za sada jedinu, Nobelovu nagradu za književnost srpskoj literaturi, nego 1961. kada se to desilo. Ugostila je literarnu elitu celoga sveta kao domaćin 77. kongresa Međunarodnog PEN-a. Završila je višegodišnju rekonstrukciju Narodne biblioteke Srbije.
 
Naša zemlja je uspešno nastupila na Međunarodnom sajmu knjiga u Lajpcigu kao počasni gost i ozbiljno zakoračila na nemačku književnu scenu brojnim prevodima. Beogradski međunarodni sajam knjiga je po 56. put bio najveći praznik za knjigoljupce u regionu, nastavljen je trend otvaranja novih knjižara u okviru tri mamutska lanca („Delfi“, „Vulkan“, „Bookstore Evro-Giunti“) a prekinuta je višegodišnja pošast zatvaranja knjižara i pretvaranja tog prostora u prodavnice svakojake robe. U goste su došli brojni pisci, nije se posustalo sa dodeljivanjem književnih nagrada kojih ima više nego dana u godini. Uprkos prepolovljenim budžetima za otkup knjiga za javne biblioteke, drastično smanjenoj kupovnoj moći čitalaca, preskakanja konkursa za sufinansiranje kapitalnih izdanja, u knjižarama se pojavio približnmo isti broj (oko 4000) naslova kao i nekih, mnogo prospertetnijih godina, a nekoliko izdavača je smoglo snage da štampaju prve prevode temeljnih naslova svetske kulture.

Godišnjica dodele Nobelove nagrade za književnosti Ivi Andriću obeležena je brojnim izložbima, štampanjem njegovih Sabranih dela u 20 knjiga, Andrićeva zadužbina izradila je kompletnu Bibliografiju (1911-2011) sa 15.631 jedinicom koja je urađena u Biblioteci Matice srpske, a pripremila je i tematske izbore Andrićevih pripovedaka u 10 knjiga.

Prvi put u istoriji postojanja Srpski PEN centar je bio domaćin kongresa Međunarodnog PEN centra u septembru pod sloganom „Literatura – jezik sveta“ i tada je više od 200 delegata, predstavnika nacionalnih PEN centara iz stotinak zemalja širom sveta učestvovalo je na ovom skupu i pratećem književnom festivalu.

Narodna biblioteka Srbije otvorila je 10 septmebra vrata korisnicima posle četvorogodišnjih radova i utrošenih 429 miliona dinara nudeći im najsavremenije uređene čitaonice u kojima ima mesta za 600 čitalaca, što je za 45 odsto više nego ranije. Najviše sredstva je bilo potrebno da se poptuno izmeni infrastruktura u zgradi koja nije menjana više od 40 godina otkako je prvi puit useljena. Zahvaljujući donaciji iz inostranstva NBS ima sada i najsavremniju elektronsku opremu koja korisnicima omogućava pristup svetskim bibliotečkim bazama podataka.

Godina knjige, koju je srpska vlada proglasila aprila 2010. imala je dostojan finale nastupom Srbije kao „zemlje u fokusu“ na Međunarodnom sajmu knjiga u nemačkom gradu Lajpcigu, najstarijoj smotri te vrste u Evropi. U književnoj „delegaciji“ bilo je 40 pisaca, a pripremljen je dvojezični katalog odabranih autora i naslova. Rezultat nastupa je povećano interesovanje nemačkih izdavača za prevođenje srpskih knjiga.

Gost 56.Beogradskog sajma knjiga nije bila jedna zemlja već književnost na portugalskom jeziku što je novina a pokazala se kao veoma uspela jer je za ovu priliku prevedeno 40 dela iz devet zemlja u kojima je portugalski zvanični jezik i gostovalo je 15 uglednih autora iz luzofonskog područja. Najveću pažnju posetilaca Sajma privukao je, međutim, nastup engleske književnice Trejsi Ševalije koja od prve knjige „Devojka sa bisernom minđušom“ već deset godina uživa kultni status među čitaocima. Najznačajniji gosti Sajma bili su generalni sekretar Međunarodne organizacije izdavača (IPE) Jens Bemel i predsednik Federacije evropskih izdavača Enriko Turin, budući da je to bio prvi kontakt srpskog Udruženja izdavača i knjižara sa zvaničnicima organizacija u koje želi da bude primljeno. Na sajmu je primećeno i da je prvi put u njegovoj istoriji bila odsutna izdavačka kuća NOLIT, koju su 1928. godine osnovali Oto Bihalji Merin i Pavle Bihalji i koju je de fakto ugasio njen novi vlasnik.

Početkom 2011 dodeljena je NIN-ova nagrada za roman godine Gordani Ćirjanić za „Ono što oduvek želiš“, dok je pesnička nagrada “ Vasko Popa“ otišla u ruke Dragana Jovanovića Danilova za “ Moja tačna priviđenja“ a nagrada “ Ivo Andrić“ za najbolju pripovetku ili zbirku prvi put nije dodeljena. Jelena Lengold je prvi srpsaki pisac kome je dodeljena Evropska nagrada za književnost za „Vašarskog mađioničara“ a autorska prava je već otkupilo osam inostranih izdavača. Najprodavanije knjige kod nas napisali su glumac Žarko Laušević i režiser Emir Kusturica.

U 2011 preminuli su pesnici Novica Tadić i Petre Krdu, šeret srpske literature Brana Crnčević, lingvisti Milka Ivić i Milan Šipka, istoričari književnosti akadmeici Miroslav Pantić i Nikša Stpčević i izdavač koji je srpske klasike stavio na evropsku kartu Vladimir Dimitrijević ( L’Age D’ Home).