Alergijske reakcije na penicilin

Penicilini pripadaju grupi beta-laktamskih antibiotika, a upravo ova grupa lekova (kojoj pripadaju i cefalosporini, cefamicini, penemi i monobaktami) ima najširu primenu u medicini. Usled veoma široke primene, alergija na penicillin je relativno česta.
 
Razlikujemo četiri osnovna tipa alergijske reakcije do koje dovodi primena penicilina. Po tipu I se javlja anafilaktička reakcija,po tipu II serumska bolest, po tipu III kožne ospe, a po tipu IV kontaktni alergijski dermatitis.
 
Medjutim, podela prema vremenu koje je proteklo od unošenja leka do nastanka reakcije na isti, je od većeg značaja.
 
Rane reakcije nastaju u okviru prvog sata od primene leka. Ove reakcije su najteže (anafilaktički šok, hipotenzija, edem larinksa, urtikarija, angioedem) i upravo su one odgovorne za fatalne ishode.
Ubrzane reakcije nastaju od 1. do 72. sata posle davanja leka. Od simptoma najčešce se javljaju urtikarija/angioedem i edem larinksa.
Pozne reakcije na penicillin nastaju 72 sata od primene leka, a praćene su makulopapuloznom ospom. Takve osobe mogu da dobiju penicillin.
 
Pored ovih promena penicillin može da bude odgovoran i za mnogo teže promene na koži kao što su Stevens Jonsonov sindrom, eksfolijativni dermatitis i toksična epidermalna nekroza.
 
Doza i način primene leka su osnovni faktori rizika za pojavu alergije na penicillin. Parenteralna primena dovodi do češće senzibilizacije nego oralna (skoro 1000 puta).
 
Ako se sumnja na postojanje alergije na penicillin,najpre je neophodno uzeti dobru anamnezu.
 
Za ispitivanje alergije na penicillin se koriste in vivo i in vitro testovi.Testovi in vivo su kožni.