Remek dela svetske književnosti koja izdavači nisu hteli da objave

Verovatno će vas začuditi informacija da Majkl Džordan nije bio primljen u košarkaški tim u srednjoj školi, ili, da je Vinston Čerčil ponovio šesti razred i nije postao premijer Engleske sve do svoje 62 godine. Možda su ovo samo neki od primera koji idu u prilog tvrdnji da nikada ne treba odustajati, jer se na kraju upornost uvek isplati, iako je nekada zaista teško krenuti iz početka kada vas jednom odbiju.
 
To znaju i mnogi pisci, koji se često susreću sa nerazumevanjem izdavača kada su njihova dela u pitanju. Zato treba da im posluži kao motiv činjenica da su mnoga književna dela postala velika tek nakon nekoliko pokušaja autora da nađu odgovarajućeg izdavača za njih.
 
Jedan od primera je Džordž Orvel, koji je dosta dugo nailazio na nerazumevanje i odbijanje izdavačkih kuća za svoj roman “Životinjska farma”, koji je, kada je konačno objavljen, postao jedno od najboljih dela zapadne književnosti. Glavni izgovor je bio da “američki čitaoci baš i ne vole knjige o životinjama”.
 
Da Orvel nije usamljen primer pisca koji je svoje radove sačuvao od anonimnosti i svojom upornošću i zalaganjem ih doveo do štamparije i, na kraju, do besmrtnosti, pokazuje i sledeća lista najboljih romana svetske književnosti, koji su odbijani više puta pre štampanja.
 
„Prohujalo s vihorom“,  Margaret Mičel ( odbijena 38 puta)
 
„Hari Poter, prva knjiga“, Dž.K. Rouling (odbijena 9 puta)
 
„Melem za dušu“, Džek Kenfild I Mark Viktor Hansen (odbijena 140 puta)
 
„Brežuljak Voteršip“, Ričard Adams ( odbijena 26 puta)
 
„Keri“, Stiven King (odbijena 30 puta)
 
„Dina“, Frank Herbert ( odbijena23 puta)
 
„Dnevnik Ane Frank“, (odbijena 16 puta)
 
„Galeb Džonatan Livingston“, Ričard Bah ( odbijena 18 puta)
 
„Princezin dnevnik“, Meg Kebot (odbijena 17 puta)
 
„Kon-Tiki“, Tor Hejerdal (odbijena 20 puta)
 
                                                                                                                              Piše: Vesna Posrkača