Potiskivanje emocija može biti pogubno za zdravlje

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Potiskivanje emocija može biti pogubno za zdravlje

    Svako potiskivanje emocija može biti pogubno za zdravlje. Pod psihološkim pritiskom ponekad i najzdravije osobe počinju da osećaju različite zdravstvene tegobe. Iako se kliničkim pregledom ne može utvrditi uzrok bolesti niti postaviti dijagnoza, pacijenti i dalje osećaju simptome.

    „Ovakve osobe jesu bolesne, ali se to klasičnim pregledom ne može uvek ustanoviti. Emocionalni faktori kod njih izazivaju psihosomatske poremećaje, koji vremenom dovode i do organskih poremećaja. Ipak, da bi se neka bolest manifestovala, pored posebnog psihološkog stanja, neophodno je da postoji i genetska predisponiranost, kao i faktor sredine u kojoj osoba živi“, objašnjava objašnjava psihijatar dr Nataša Šikanić, šef Odseka za psihosomatiku Klinike za psihijatriju „Dr Dragiša Mišović“.

    Stres, na primer, pokreće čitav niz istovremenih reakcija u telu. Dovodi do promena u radu srca, izaziva bol u stomaku, remeti krvni pritisak i metabolizam, izaziva gušenja u grudima… Može da dovede i do pojave straha, nesanice, poremećaja u misaonom toku… Koliko će ovakvo stanje trajati, zavisi od vrste traume, kao i od opšteg stanja osobe u trenutku stresnog događaja. Psihosomatska medicina posmatra kompletan vegetativni sistem, kojeg čine autonomni nervni sistem i endokrini. Ovaj sistem funkcioniše bez uticaja naše volje, a važan je jer kontroliše rad svih unutrašnjih vitalnih organa, kao što su srce, pluća, želudac, crevni trakt, sve endokrine žlezde. Kontroliše i san, kao i faze spavanja.

    Čak i kada se na osnovu simptoma i pregleda dijagnostikuje određena bolest, lekovi nisu dovoljni. Posle izrazito stresnih situacija kada se pojavi hipertenzija, dijabetes ili proradi štitna žlezda, neophodne su posete psihijatru. Kada dijagnoza pokaže da nema organskih poremećaja, a bolest je, ipak, prisutna, pacijentu najviše može da pomogne psihijatar. On može da otkrije ključan okidač za bolest, što olakšava izlečenje. Međutim, problem je što mnogi pacijenti, zbog predrasuda, izbegavaju odlazak psihijatru. To je pogrešno, jer on zaista može da im pomogne, objašnjava dr Šikanić.

    Psihosomatske bolesti su prema američkoj psihijatrijskoj klasifikaciji razvrstane u osam grupa. Prvu grupu predstavljaju kožne bolesti, gde su najupečatljivije akne, urtikarija, neurodermatitis. U drugoj grupi koju predstavljaju digestivne bolesti, najupečatljiviji su gastrični i duodenalni ulkus, kao i ulcerozni kolitis. Na trećem mestu su respiratorne bolesti sa bronhijalnom astmom i tuberkulozom, dok se na četvrtom nalaze kardiovaskularne bolesti. Iza njih su endokrine bolesti i dijabetes, hiperinsulizam, hipoglikemija, hipertireoidizam. Reumatološke bolesti sa reumatoidnim artritisom kao predvodnikom još je jedna grupa sa liste, kao i ginekološke u kojima prednjače bolne menstruacije. I na kraju, u poslednjoj grupi nalazi se gojaznost, alergične reakcije, migrena…

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE