Grejanje na biomasu nema ko da uvede
Slama, kukuruz, repa i drveni opiljci mogli bi kod nas da postanu neki od vodećih energenata. Jer Srbija ima potencijal da biomasu, čija se energetska vrednost godišnje procenjuje na gotovo tri miliona tona ekvivalentne nafte, iskoristi za proizvodnju struje i grejanje, što bi smanjilo uvoz gasa i mazuta. Zbog velikih ulaganja u prilagođavanje kotlova, ipak, ovaj potencijal se vrlo malo koristi.
U biomasu može da se pretvori sav prirodni otpad koji trune. Tako se drveni i šumski otpaci melju u pelet, sitne komadiće spremne za paljenje u kotlovima. Prema rečima ministra poljoprivrede i trgovine Dušana Petrovića, iskorišćenjem od 2,5 do tri miliona tona ekvivalentne nafte u biomasi, Srbija bi povećala bruto domaći proizvod, značajno smanjila uvoz energenata i povećala platni bilans.
Mazut i gas za grejanje mogli bismo da zamenimo biomasom u sledeće četiri godine, kaže Petrović.
Oko 600.000 kubika drvnih ostataka u Srbiji može se pretvoriti u pelet. Statistika, pak, govori da se čak 90 odsto ovih drvnih komadića iz Srbije izvozi na strana tržišta. Proizvođači kotlova za biomasu kažu da je prosečnom domaćinstvu potrebno do 1.500 evra da bi grejanje na gas prilagodili peletu, senu ili drugim bioenergentima. Procedura za toplane je znatno komplikovanija, jer potrebno je izraditi studije izvodljivosti i isplativosti, a onda i naći finansijere spremne da ulože velike svote.
Nijedna toplana u Srbiji ne koristi biomasu, već samo devet postrojenja u Beogradu, kaže Milovan Lečić, prvi čovek Udruženja toplana Srbije. Sva postrojenja morate prilagoditi korišćenju ovog energenta, a daljinski sistemi sami jedva održavaju likvidnost. Oko 90 odsto energenata koje trošimo su gas i mazut, pa bi jeftina biomasa znatno smanjila troškove.
Prvi kilovati dobijeni od biomase u Srbiji krenuli su u potrošnju pre tačno godinu dana. Prva elektrana u kojoj se kukuruz, trava, stajnjak, industrijski i kanalizacioni otpad pretvara u struju otvorena je u Dragačici, nadomak Čačka. Prema rečima vlasnika ovog postrojenja Milana Filipovića, elektrana obezbeđuje struju, toplotnu energiju, ali i prirodno đubrivo.
