Suša u setvi – elementarna nepogoda
Uslovi za setvu pšenice pri kraju optimalnog roka (20. oktobar) nisu povoljni zbog nedostatka vlage u zemljištu. To je i glavni razlog što do sada u Vojvodini nije zasejano ni trećina od očekivanih površina. A reč je o setvi na najmanje oko 220.000 hektara.
Stručnjaci tvrde da je vlaga nisko, na dubini od 1.000 do 1.200 milimetara, pa je nemoguće brzo spajanje gornje i donje vlage. Praktično, prema optimističkim procenama, za uspešno klijanje i opstanak biljke potrebno je u ovakvim uslovima najmanje 50 litara padavina po metru kvadratnom. Ako se to ne dogodi, posejano seme neće imati vlagu i može se dogoditi da krene u rast i da ga slabašnog zahvate mrazevi i da se osuši.
S obzirom da je ovakva situacija sa vlagom u celoj zemlji, ovo je zapravo i prava vremenska nepogoda za setvu hlebnog žita i neophodna je brza procena stručnjaka i eksperata da bi se omogućilo ratarima da donesu pravilnu odluku i sa najmanje rizika utroše novac. Iz Privredne komore Srbije nedavno je saopšteno da je i za skroman ulog u jesenju setvu pšenice potrebno najmanje deset milijardi dinara. Iako je setva najbolja u optimalnom roku, to se ove godine neće dogoditi jer većina ratara pšenicu seje nakon odoravanja brazdi koje još nisu odorane. Na njivama sada iza jakog traktora i dobrog pluga ostaju prave gromade zemlje. Mali broj domaćina pšenicu seje uz upotrebu kvaltetnih tanjirača.
Većina stručnjaka koji se bave agrotehnikom u proizvodnji pšenice u svojoj praksi nije se srela sa ovakvom pojavom: da posle uspešne žetve i solidnih prinosa ratari sa sigurnošću ne mogu da zasnuju novu proizvodnju.
Među mogućim scenarijima za ovogodišnju setvu najviše se pominje „setva po svaku cenu“, što obuhvata ubacivanje zrna u suvu i nedovoljno pripremljenu njivu, a zatim se čuje preporuka da se sačekaju padavine i da setva „ne mora biti loša i u decembru“. Oprezniji stručnjaci ne žele ništa da komentarišu jer ne znaju kakve niske temperature nas očekuju krajem godine, jer je pšenici potrebno da sakupi 120 toplotnih stepeni za stasavanje, a da najniže temperature u tom periodu ne budu minus pet stepeni u zemljištu.
Ako bi se u Srbiji za setvu na oko 450.000 hektara upotrebilo seme kupljeno od semenskih kuća, ratari bi po nekim prosečnim cenama za to imali izdatak od tri milijarde dinara. Zbog toga mnogi razmišljaju da u otežanim uslovima ipak poseju svoje dorađeno seme upola jeftinije od ponuđenog, čime zapravo ulaze u prvi rizik koji ih samo manje košta. Semenske kuće su ove godine ratarima ponudile 64 sorte pšenice, odnosno 70.000 tona setifikovanog semena. U reklamama su se tako pojavile neke inostrane sorte kao visoko kvalitetne i rodne, a koje zapravo nemaju proteine ni za kvaltetnu stočnu hranu.
